Република Српска добила је ново, 38. заштићено подручје природе, након што је на сједници Владе донијета Одлука о проглашењу Парка природе „Велики Столац“. Заштићено подручје се простире на површини од 16.886,33 ha и налази се на територији Општине Вишеград. У оквиру обухвата, утврђен је режим заштите II степена на површини од 2.714,44 ha и III степена на површини од 14.171,91 ha. Управљање заштићеним природним добром повјерено је ЈПШ „Шуме Републике Српске“, Шумском газдинству „Панос“ Вишеград.

Заштићена подручја проглашена у складу са одредбама Закона о заштити природе простиру се на укупној површини од 94.641,74 ha, што је 3,84 % територије Републике Српске.

Парк природе „Велики Столац” стављен је под заштиту ради очувања биолошких, пејзажних, хидрогеолошких и геоморфолошких обиљежја, те коришћења у сврху одмора, рекреације и здравственог туризма.

Заштићено подручје посједује изузетне природне вриједности. Основне вриједности су станишта ендемичних и реликтних биљних врста, прије свега Панчићеве оморике, врсте од Републичког значаја те клисурастокањонска долина ријеке Дрине и њених притока са посебним нагласком на кањон Брусничког потокоа. Ово подручје чини јединствени комплекс, односно дио динарске Старовлашко-рашке висије.

Оморика у Републици Српској је описана на 26 налазишта (или популација) распоређених у 7 општина а у предложеном обухвату парка природе налази се шест локалитета/налазишта оморике:  група налазишта под Великим Стоцем (Божуревац, Велики Столац Караула штула, Видиковац  и Дуги до) те Гостиља.

Клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине на појединим мјестима има одлике кањона са стрмим, вертикалним странама. Дрина се у обухвату заштићеног подручја одликује специфичним лактастим скретањем у близини ушћа Каменичког потока. Дотадашњи правац сјевера мијења за 90 степени и даље тече правцем од сјеверозапада ка југоистоку.

По својим димензијама и специфичном правцу пружања, клисурасто-кањонска долина Дрине је јединствена и као таква једна од најзначајнијих ријечних долина у Републици Српској, али и у цијелом појасу Динарида.

Флористичком анализом добијених података утврђено је присуство око 889 врсте и подврсте сврстане у 93 породице и 418 родова. Присутне су врсте из пододјељка Pteridophytina и  Spermathophytina и разреда Pinopsida, Dicotyledones и Monocotyledones. Највећи број врста припада разреду Dicotyledones. Породице најбогатије таксама су Compositae (главочике) Lamiaceae (уснатице), Fabaceae (лептирњаче) Rosaceae (руже), Apiaceae (штитарке), Ranunculaceae (љутићи) Campanulaceae (звончице), Boraginaceae (оштролист) и Scrophulariaceae (зјевалице). Према Уредби о строго заштићеним дивљим врстама (СГ. Републике Српске 65/20) регистровано је 39 строго заштићених врста а заштићених 85.

Значају диверзитета флоре подручја доприноси присуство ендемичних таксона. Највећи број ендемита које срећемо на овом подручју спада у групу балканских ендема који својом дистрибуцијом не прелазе границе Балканског полуострва. У мањем броју су присутне субендемичне врсте чији ареал прелази границе Балканског полуострва. На подручју је присутно 88 ендемичних такса.

Вегетацију овог подручја карактерише висока разноликост и висок степен ендемизма и реликтности. Вишеградски рејон припада офиолитској зони Динарида коју карактеришу веома хетерогене орографско-едафске и вегетацијске прилике.  Овдје се мозаично смјењују различити екосистеми од сипара, пукотина кречњачких стијен, храстових шума, шума црног бора, састојина Панчићеве оморике. Реална шумска вегетација састоји се из доминантних шума црног бора на еруптивним стијенама: перидотиту, серпентиниту, габру и дијабазу (на дубљим земљиштима шуме сладуна и цера, шуме цера и китњака, шуме букве те шуме букве и јеле на различитим геолошким подлогама. Идентификовано је 11 вегетацијиских типова од којих су  назначајније свакако заједнице Панчићеве оморике које припадају разреду Vaccinio-Piceetea реду Vaccinio-Piceetalia свези Piceion omoricae гдје граде заједницу Piceetum omoricae.

У обухвату Парка природе „Велики Столац“ установљено је посебно ловиште „Каменица“ због управљања и очувања вриједних, ријетких и угрожених врста дивљачи, у овом случају дивокозе. Поред тога, евидентирано је и присуство све три велике звијери с тим да је потребно нагласити да за евроазијског риса постоји само један налаз.

 

Прилог:

Одлука о проглашењу Парка природе “Велики Столац” (“Службени гласник Републике Српске” бр. 86/26)

Приказ заштићеног подручја у Информационом систему заштите природе доступан је на:

https://e-priroda.rs.ba/en/protectedsites/details/41/park-prirode-veliki-stolac/