Заштићена природна добра дефинисана чланом 47. Закона о заштити природе ("Службени гласник Републике Српске бр. 49/24) су:
- заштићена подручја
- заштићене врсте
- заштићени минерали и фосили
Заштићена подручја
Заштићено подручје је подручје које има изражену биолошку, геолошку и пејзажну разноврсност, те представља јасно одређен географски простор који је намијењен заштити природе и којим се управља ради дугорочног очувања природе. У складу са Законом о заштити природе, заштићена су 34 подручја на укупној површини од 73.038,43 хектара, што је процентуални удио од 2,96 % територије Републике Српске.
Дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, које имају посебан значај из генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте. Уредбом о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама („Службени гласник РС“ бр. 65/20) заштићено је укупно 1438 врста биљака, животиња и гљива.
Заштићени минерали и фосили
Минерали и фосили који су значајни због своје ријеткости, величине и изгледа или образовног и научног значаја проглашавају се Актом о заштити. До сада ниједан минерал или фосил није проглашен заштићеним.
Заштићена природна добра уписују се у Регистар заштићених природних добара. Упис заштићених природних добара и брисање из Регистра врши се на основу Акта о заштити, акта о престанку важења Акта о заштити и Акта о претходној заштити.