Геолошка разноврсност (геодиверзитет) је скуп својстава који се односе на геолошку средину и одређено геолошко тијело. То су елементи неживе природе тј. све оно што је сачувано у структури и текстури стијена и земљишта као што су геолошке, геоморфолошке, хидрогеолошке појаве и објекти, те палеонтолошки и минеролошки налази који чине саставни дио пејзажа.
Очување геолошке разноврсности спроводи се општим и посебним мјерама заштите. Приликом планирања, уређења и коришћења простора примјењују се опште мјере кроз услове и мјере заштите које су саставни дио планских докумената.
Посебне мјере за заштиту геолошке разноврсности остварују се заштитом објеката геонасљеђа који имају изузетну научну, образовну, естетску и културну вриједност. Заштита се спроводи у условима in situ и ex situ заштите. Заштићени објекти геонасљеђа могу бити заштићена подручја и заштићени минерали и фосили. Најчешћа категорија заштићених подручја којим се штите објекти геонасљеђа је „споменик природе“. Споменик природе може бити геолошки (палеонтолошки, структурно-геолошки, нафтно-геолошки, седиментолошки), хидрогеолошки (извориште, седрено подручје), геоморфолошки (пећина, јама, солитерна стијена), хидролошки (водоток, водопад, језеро, бара) итд. Објекти геонасљеђа могу да се штите и у другим категоријама заштићених подручја, као нпр. резерват природе (геолошки), парк природе (геопарк) итд.
КАРСТНИ ОБЛИЦИ: ПОВРШИНСКИ И ПОДЗЕМНИ - СПЕЛЕОЛОШКИ ОБЈЕКТИ (дефиниције, поступање у случају открића, највећи спелеолошки објекти) | МИНЕРАЛИ И ФОСИЛИ (дефиниције, поступање у случају проналаска, опште мјере заштите, заштићени минерали и фосили) |
Заштићени објекти геонасљеђа Републике Српске
У складу са важећим Законом о заштити природе ("Службени гласник РС", бр. 20/14) у Републици Српској има 15 заштићених објеката геонасљеђа који су заштићени као заштићена подручја, у категорији „споменик природе". Ријеч је највећим дијелом о спелеолошким објектима, који су традиционално најбројнији објекти геонасљеђа под заштитом како у нашој земљи, тако и у региону. Посљедњих година, интензивиране су активности на проглашењу заштићених подручја других типова објеката, попут СП "Врела Сане" и СП "Црвене стијене". Поред тога, заштићено је неколико просторно већих подручја, која се истичу геонасљеђем, односно геоморфолошком и геолошком вриједношћу (Национални парк "Дрина", Парк природе "Прача", Парк природе "Тара", Парк природе "Орјен", Парк природе "Требевић", Парк природе "Уна" и друга подручја). Унутар ових подручја, заштићени су и бројни спелеолошки објекти, попут пећине Говјештице (најдужа пећина у Републици Српској и БиХ) и пећине Бања Стијена у оквиру ПП "Прача" те јаме Звонуша у оквиру СП "Велика пећина". У обухвату ПП "Требевић" налази се и површински облик карстног рељефа - прераст у клисури Паљанске Миљацке.
Табела - заштићени објекти геонасљеђа у Републици Српској (посљедња измјена август 2023.)
НАЗИВ И КАТЕГОРИЈА | ПОВРШИНА (ha) | ОПШТИНА | КЛАСИФИКАЦИЈА* |
Споменик природе "Пећина Љубачево" | 45,45 | Бањалука | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Пећина Орловача" | 27,01 | Пале | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Пећина Растуша" | 11,39 | Теслић | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Јама Ледана" | 28,26 | Рибник | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Ваганска пећина" | 12,00 | Шипово | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Пећина Ђатло" | 43,42 | Билећа и Гацко | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Павлова пећина" | 13,40 | Требиње | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Гирска пећина" | 25,37 | Соколац | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Пећина под липом" | 6,10 | Соколац | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Пећина Ледењача" | 7,40 | Фоча | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Велика пећина" | 820,92 | Билећа | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе " Пећина Кук" | - | Калиновик | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Врела Сане" | 320,69 | Мркоњић Град и Рибник | геоморфолошки - хидрогеолошки |
Споменик природе "Пећина Мокрањска Миљацка" | 190,40 | Пале | геоморфолошки - спелеолошки |
Споменик природе "Црвене стијене" | 15,10 | Пале, Соколац | структурни |
* Класификација извршена на основу подјеле према Инвентару објеката геонасљеђа (видјети испод), а затим је, по потреби, вршено детаљније разврставање.
Инвентар објеката геонасљеђа
Правилником о Инвентару објеката геонасљеђа Републике Српске („Службени гласник РС“ бр. 65/21) прописане су смјернице за инвентаризацију, вредновање и разврставање објеката геонасљеђа.
Објекти геонасљеђа јесу локалитети са геолошким, геоморфолошким. хидролошким, педолошким и посебним антрополошким вриједностима од научног, образовног, културног и естетског значаја који се разврставају као: палеобиолошки, геоморфолошки, палеоеколошки, петролошки, стратиграфски, минералошки, структурни, економски и историјски. Инвентар се састоји од Листе објеката и Евиденционог картона који се води за сваки појединачни објекат геонасљеђа, на посебном обрасцу са прописаним садржајем рубрика. Вредновање објеката се врши на основу 8 критеријума, док се рангирање врши према броју освојених бодова.
Правилник о Инвентару објеката геонасљеђа Републике Српске („Службени гласник РС“ бр. 65/21)
Историјат заштите објеката геонасљеђа
Први познати акт о заштити геонасљеђа је била Наредба земаљске владе за Босну и Херцеговину о заштити босанско-херцеговачких пећина, њихове фауне и других научних објеката, што се налaзе у њима ("Гласник закона и наредаба за Босну и Херцеговину" од 11. маја 1914., комад X)*. У периоду од 1945. до 1992. године, на основу више законских аката Социјалистичке Републике БиХ,а на територији која данас припада Републици Српској заштићена су два специјална резервата (геолошки) - пећина Бања Стијена код Рогатице и Земљане пирамиде код Фоче, два резервата природних предјела - клисура Врбаса од Јајца до Бањалуке и клисура ријеке Јањ у Шипову те више од 60 споменика природе (геолошких и геоморфолошких). Република Српска, односно Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа спроводи поступак ревизије свих подручја на својој територији. Списак
* преузето из: Speleobiologica Bosniae et Hercegovinae, Monographs in Spelebiology and the Conservation-management of Karst Conduit-aquifer Ecosystems in the Dinaric Karst of Estern Hercegovina, Bosnia & Hercegovina - Speleološko društvo "Zelena brda", Trebinje; The Devon Karst Research Society, Plymouth, United Kingdom; Caudata Hungarian Cave Research, Budapest, Hungary - Trebinje, 2010.