Геолошка разноврсност (геодиверзитет) је разноврсност земљишта, стијена, минерала, фосила, рељефних облика, подземних објеката и структура те природних процеса који су их стварали кроз геолошке периоде.
Очување геодиверзитета као и цјелокупног геонасљеђа при планирању, уређењу и коришћењу простора остварује се спровођењем услова и мјера које су саставни дио планских докумената. Посебне мјере за заштиту геодиверзитета остварују се заштитом објеката геонасљеђа који имају изузетну научну, образовну, естетску и културну вриједност. Заштита се спроводи у условима in situ и ex situ заштите.
Заштита објеката геонасљеђа се углавном спроводи успостављањем заштићених подручја. Најчешћа категорија заштићених подручја којим се штите објекти геонасљеђа је „споменик природе“. Споменик природе може бити геолошки (палеонтолошки, структурно-геолошки, нафтно-геолошки, седиментолошки), хидрогеолошки (извориште, седрено подручје), геоморфолошки (пећина, јама, солитерна стијена), хидролошки (водоток, водопад, језеро, бара) итд. Објекти геонасљеђа могу да се штите и у другим категоријама заштићених подручја, као нпр. резерват природе (геолошки), парк природе (геопарк) итд.
| Карстни облици: површински и подземни - спелеолошки објекти (дефиниције, поступање у случају открића) |
| Минерали и фосили (дефиниције, поступање у случају проналаска) |
Објекти геонасљеђа
Објекти геонасљеђа јесу локалитети са геолошким, геоморфолошким. хидролошким, педолошким и посебним антрополошким вриједностима од научног, образовног, културног и естетског значаја који се разврставају као: палеобиолошки, геоморфолошки, палеоеколошки, петролошки, стратиграфски, минералошки, структурни, економски и историјски.
Правилником о Инвентару објеката геонасљеђа Републике Српске („Службени гласник РС“ бр. 65/21) прописане су смјернице за инвентаризацију, вредновање и разврставање објеката геонасљеђа. Инвентар се састоји од Листе објеката и Евиденционог картона који се води за сваки појединачни објекат геонасљеђа, на посебном обрасцу са прописаним садржајем рубрика. Вредновање објеката се врши на основу 8 критеријума, док се рангирање врши према броју освојених бодова.
Правилник о Инвентару објеката геонасљеђа Републике Српске („Службени гласник РС“ бр. 65/21)
Заштићени објекти геонасљеђа
У складу са Законом о заштити природе, у Републици Српској има 15 заштићених објеката геонасљеђа који су заштићени као заштићена подручја, у категорији „споменик природе". Ријеч је највећим дијелом о спелеолошким објектима, који су традиционално најбројнији објекти геонасљеђа под заштитом како у нашој земљи, тако и у региону. Под заштитом сљедећи спелеолошки објекти: пећина Љубачево, пећина Орловача, пећина Растуша, јама Ледана, Ваганска пећина, пећина Ђатло, Павлова пећина, Гирска пећина, Пећина под липом, пећина Ледењача, Велика пећина, пећина Кук и пећина Мокрањска Миљацка. Посљедњих година, интензивиране су активности на проглашењу заштићених подручја других типова објеката (хидрогеолошки, геоморфолошки, геолошки), попут СП "Врела Сане" и СП "Црвене стијене". Поред тога, заштићено је неколико просторно већих подручја, која се истичу геонасљеђем, односно геоморфолошком и геолошком вриједношћу (Национални парк "Дрина", Парк природе "Прача", Парк природе "Тара", Парк природе "Орјен", Парк природе "Требевић", Парк природе "Уна" и друга подручја). Унутар ових подручја, заштићени су и бројни спелеолошки објекти, попут пећине Говјештице (најдужа пећина у Републици Српској и БиХ) и пећине Бања Стијена у оквиру ПП "Прача" те јаме Звонуша у оквиру СП "Велика пећина". У обухвату ПП "Требевић" налази се и површински облик карстног рељефа - прераст у клисури Паљанске Миљацке.
Историјат заштите објеката геонасљеђа
Први познати акт о заштити геонасљеђа је била Наредба земаљске владе за Босну и Херцеговину о заштити босанско-херцеговачких пећина, њихове фауне и других научних објеката, што се налaзе у њима ("Гласник закона и наредаба за Босну и Херцеговину" од 11. маја 1914., комад X)*. У периоду од II свјетског рата до ратних дешавања током 1990-их година, заштићена природна добра су проглашавана на основу више законских аката. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа израдио је Извјештај ревизије подручја која су уживала статус заштићеног подручја према Рјешењима СРБиХ и НРБиХ донесених у периоду 1951-1970. године од стране тадашњег Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости, а која се односе на заштиту природних добара на територији Републике Српске. Анализом прикупљене документације, установљено је да oд укупно 315 природних подручја и објеката која су уживала заштиту у наведеном временском периоду, на територији Републике Српске налази се њих 136. Утврђено је да од 136 анализираних природних добара, највише, односно њих 90 припада објектима геонасљеђа (геоморфолошки, геолошки, хидрогеолошки) у које спадају пећине, јаме, понори, извори, језера, седре, клисуре и кањони ријека и водопади.
* преузето из: Speleobiologica Bosniae et Hercegovinae, Monographs in Spelebiology and the Conservation-management of Karst Conduit-aquifer Ecosystems in the Dinaric Karst of Estern Hercegovina, Bosnia & Hercegovina - Speleološko društvo "Zelena brda", Trebinje; The Devon Karst Research Society, Plymouth, United Kingdom; Caudata Hungarian Cave Research, Budapest, Hungary - Trebinje, 2010.