Биолошка разносврсност (биодиверзитет) је свеукупност свих живих организама који су саставни дијелови еколошких система, а укључује разноврсност унутар врста, између врста, те разноврсност између еколошких система. Очување биолошке разноврсности обезбјеђује се кроз очување пејзажа, очување екосистема (шумских, високопланинских, крашких, ливадских, водених и влажних, осјетљивих и других екосистема), очување дивљих врста и очување генетичке разноврсности и генетичког материјала дивљих врста.
Oчување пејзажа
Очување пејзажа подразумијева планирање и спровођење мјера којима се спречавају нежељене промјене, нарушавање или уништење значајних обиљежја пејзажа, њихове разноврсности, јединствености и естетских вриједности и омогућавање традиционалног начина коришћења пејзажа.
Очување екосистема
Очување екосистема обезбјеђује се очувањем типова станишта у повољном стању, односно обнављањем типова станишта којима је нарушено повољно стање.
Очување дивљих врста
Очување дивљих врста остварује се успостављањем или одржавањем њиховог повољног стања у природи, водећи рачуна о одржавању и обнови довољне разноврсности и распрострањености њихових станишта.
Очување генетичке разноврсности
Очување генетичке разноврсности и генетичког материјала дивљих врста је од интереса за Републику Српску, а спроводи се у складу са начелима одрживог развоја и праведне расподјеле користи од коришћења генетичких извора.
Разлози заштите биодиверзитета
Фундаментални - биодиверзитет као феномен укључује разноврсност еколошких интеракција, које су се у дугогодишњој еволуцији успостављале између различитих органских врста и које у ствари чине основу постојања, сложености, стабилности, и функционисања сваког појединачног екосистема, биома, односно биосфере у цјелини. Без биодиверзитета нема биогеохемијских циклуса.
Апликативни разлози - треба препознати у чињеници да је цјелокупна еволуција органске врсте Homo sapiens, а самим тим и људске цивилизације у цјелини, како у прошлости, садашњости, тако и у будућности везана за коришћење широког спектра биолошких ресурса. Гени, врсте и екосистеми који имају актуелну или потенцијалну вредност за човјека представљају физичке манифестације глобалног биодиверзитета, односно биолошке ресурсе.
Научни разлози - Одговор научника на питање: “Колико може бити максимално врста, односно њихових популација у екосистему?” и “Који фактори одређују различите степене разноврсности у конкретним екосистемима?” имају огроман значај обзиром на све већу угроженост природних екосистема. Познавање биодиверзитета је темељ заштите екосистема у што изворнијем облику. Осим тога, свака органска врста представља стварни или потенцијални објекат за различита научна истраживања у биологији. Глобална стратегија очувања биодиверзитета темељи се на појединачним научним истраживањима.
Основни разлози губитка биодиверзитета и ишчезавања врста
- Habitat alteration (промјене станишта)
- Invasive species (инвазивне врсте)
- Pollution (загађивање)
- Population growth of human (демографски раст становништва)
- Overexploitation (претјерана експлоатација)