Биљке месождерке као мотиви поштанке марке
Вишегодишња успјешна сарадња предузећа Поште Српске а.д. Бањалука и Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа настављена је још једним издањем поштанске марке са темом флоре. За ову, 2022. годину, изабране су биљке месождерке и то росуља Drosera rotundifolia L. и масница Pinguicula hirtiflora Ten.
Биљке месождерке или карниворне биљке посједују развијене механизме и прилагођене органе за привлачење плијена, његово хватање, варeње и апсорпцију храњивих материја. Механизми хватања плијена и процеси варења се разликују код различитих врста, а развили су се као посљедица адаптације врста на недостатак одређених храњивих материја које су на неки начин морале обезбиједити. У Републици Српској живи неколико врста карниворних биљака које припадају родовима Drosera, Utricularia i Pinquicula.
Росуља Drosera rotundifolia L. је вишегодишња зељаста биљка из породице Droseraceae. Стабло ове биљке је дугачко око 20 цм и без листова је. Листови су у приземној розети, округластог облика и прекривени жљездастим длакама на чијем се ободу налазе капљице слузи. Управо те капи јој омогућавају хватање инсеката. Цвјетови су бијеле боје и смјештени су на врху стабљике. Плод је чахура са мноштвом сјеменки. Росуља привлачи инсекте интензивном црвенкастом бојом. Kада се инсекти залијепе, биљка савија длачице и тако затвара инсекта, а потом почиње да лучи ензиме за варење. Током варења, росуља из инсекта извлачи амонијак, као и друге храњиве материје које нису заступљене на стаништима која насељава. Ова врста у Републици Српској је строго заштићена, а забиљежена на свега 3 локалитата и то на планинским тресетиштима која представљају изузетно угрожена станишта.
Масница Pinguicula hirtiflora Ten. је вишегодишња зељаста биљка из породице Lentibulariaceae и један је од два представника рода Pinguicula у Републици Српској. Има листове јајастог облика скупљене у приземну розету. Цвјетови су на дугим танким дршкама и најчешће су љубичасте или плаве боје. Плијен хвата помоћу жљездастих длака на листовима. Ова биљка насељава стијене уз хладне изворе и потоке. Kод нас је забиљежена на свега неколико локалитета на самом југу Херцеговине у околини Требиња и строго је заштићена врста.
Related Posts
Претрага
Најновије вијести
- Јавно оглашавање ЕЛАБОРАТ О УТВРЂИВАЊУ НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА – ЗГРАДА ЦРКВЕНОШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ У ГРАДИШЦИ У КАТЕГОРИЈИ ОСТАЛА КУЛТУРНА ДОБРА
- Завршна манифестација пројекта „Подршка рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа – Панчићева оморика (Picea omorika)“
- Подводна фауна и флора као мотив поштанских марака
- У примјени нови Закон о заштити природе
- Јавно оглашавање Елабората о утврђивању “Цркве Успења Пресвете Богородице” манастира Добрун културним добром од изузетног значаја
Категорије
- Културно-историјско насљеђе (30)
- Остало (1)
- Природно насљеђе (85)