Парк природе „Орјен“ који се налази на територији Града Требиња, Одлуком Владе Републике Српске („Службени гласник РС“ бр. 93/20), проглашен је заштићеним подручјем. Са површином од 16 715,83 хектара постао је највеће заштићено подручје од укупно 27 колико их сада има у Републици Српској, а проценат заштићене територије повећан је на 2%. Основну вриједност Парка природе „Орјен“ представљају геолошка, геоморфолошка, биолошка и пејзажна разноврсност те очувани, природни екосистеми.

Разноврсност биљног свијета огледа се у чак 1088 таксона. Од укупног броја 156 таксона је ендемично (113) и субендемично (43) за Балканско полуострво, док се на Уредби о црвеној листи заштићених врста налази чак 248 таксона. Са Орјена и његових падина описане су бројне биљне врсте, нове за науку. Неке од њих су: Aquilegia grata, Cytisus tommasinii, Vincetoxicum huteri, Salvia brachyodon, Melampyrum fimbriatum, Satureja horvatii, Iris orjeni, Euphorbia orjeni, Lonicera glutinosa, Achillea abrotanoides, Amphoricarpos neumayeri, Crepis pantoscekii и друге. На заштићеном подручју евидентирана су 42 различита станишна типа, од којих је 21 од значаја за Европску унију. Шуме мунике представљају један од најпознатијих атрибута планине, тако да су најближе првој асоцијацији, симболу или заштитном знаку цијелог Парка природе. Оне су ендемске и реликтне састојине врсте дрвета која представља субендем јужних Апенина и југоисточних Динарида. Такође, посебна вриједност представљају илирске букове шуме, што их чини најјужнијим буковим шумама Републике Српске.


Регистровано је укупно 262 врстa гљива од чега је 70 врста припадника одјељка Ascomycota, 191 врста из одјељка Basidiomycota те 1 врста Zygomycota, од којих је 25 врста предложено за заштиту због њиховог значаја, ријеткости и угрожености.


У току теренских истраживања птица на подручју Бијеле Горе регистрована је 87 врста које су сврстане у 14 редова и 33 породице. На сјеверном дијелу Орјена, у ријекама Требишњице, Сушице и Требињског језера забиљежено је 17 врста аутохтоне и алохтоне ихтиофауне, од којих је 11 врста издвојено као значајно за подручје. Такође, подручју Орјена и Бијеле горе констатовано је 7 врста водоземаца и 10 врста гмизаваца. Рецентним истраживањем потврђено је присуство 14 врста сисара. Потребно је истаћи и присуство значајних врстa великих звијери, медвједа (Ursus arctos) и вука (Canis lupus) чији мониторинг се спроводи већ дужи низ година, као и потенцијално присуство риса (Lynx lynx) чији мониторинг је потребно успоставити уколико се потврди присуство јединки.


Орјен је једна од ријетких планина у Републици Српској на којој су видљиви глацијални облици ерозије и акумулације. Снијежна граница на Орјену је била на само 1300 метара надморске висине, мања него на осталим планинама Балкана, што се објашњава великом количином падавина. Основна геолошка и геоморфолошка вриједност Парка природе „Орјен“ је карстни рељеф. Због великог утицаја посљедњег леденог доба, поред насталог компактног карста, на Орјену се истичу и ледничке стијене као посљедица таложења ледничког материјала након некадашње глацијације којој је ово подручје било изложено. Најзначајнији облик настао радом глечера у заштићеном подручју је леднички валов који је сишао у Добри до, између два доминантна гребена – Велике Јастребице и Бугање греде. Моренски материјал је исталожен како на Бијелој гори тако и на ширем подручју масива. Дуги период таложења карбонатних стијена, оштећеност ових маса тектоником, убирањем и расједањем те велика количина „агресивних“ вода условиле су настанак и развој дубоке карстификације.Као резултат тога, у читавом масиву Орјена развијен је подземни карстни рељеф који је највећим дијелом представљен објектима јамског и понорског типа. У Парку природе „Орјен“ утврђено је и описано 47 спелеолошких објеката од којих њих 13 има одлике пећина чија дужина канала углавном не прелази 50 метара.


Највиши врх Орјена у Републици Српској је Велика Јастребица (1865 m н. в.) и представља највишу приморску планину Динарског масива у Републици Српској и Босни и Херцеговини, док је највиши врх масива Орјена и приморског појаса Јадрана Зубачки кабао (1894 m) и налази се у Црној Гори. На територији Црне Горе, на површини од 8 897 хектара простире се заштићено подручје истог имена и категорије. На основу географског положаја, подручје Орјена и Бијеле горе у потпуности би припадало појасу са правом медитеранском климом. Орјен има планинску климу али са јаким утицајем медитеранске климе. С обзиром да се налази на рубу Јадрана, Орјен представља границу продора топлих и влажних ваздушних маса са мора, што утиче на велике количине годишњих падавина, на највишим врховима углавном у виду снијежних падавина. Карактеристични су и специфични микроклиматски услови који се разликују у зависности од надморске висине, експозиције, удаљености од мора, разуђености терена и биљног покривача, што је основа за велику разноврсност и бројност, као и ендемичности флоре и фауне подручја. Површинска ријечна мрежа је развијена само на сјеверу Парка природе „Орјен“, гдје је на претежно доломитним стијенама формиран слив Сушице. На контакту са водонепропусном подином присутна су бројна врела, а ријека Требишњица, односно Требињско језеро чине сјеверну границу заштићеног подручја.


Проглашење Парка природе „Орјен“ резултат је иницијативе за заштиту коју је поднио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Теренска истраживања су обављена 2018. и 2019. године, а средтсва су обезбијеђена у оквиру пројекта Глобалног фонда за животну средину (GEF) и Уједињених нација за животну средину у БиХ (United Nations Environment Programme – UNEP) „Постизање очувања биолошке разноврсности кроз успостављање и ефикасно управљање заштићеним подручјима и изградњу капацитета за заштиту природе у Босни и Херцеговини“. Завод је израдио Студију за проглашење заштићеног подручја и упутио је Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију које је припремило акт о проглашењу и спровело поступак јавног увида.

Прилог: Одлука о проглашењу Парка природе “Орјен” (“Службени гласник РС бр. 93/20)