Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавјештава јавност да је на Порталу Владе Републике Српске објављен Приједлог одлуке о проглашењу Заштићеног природног пејзажа „Дуга њива“ и Студија заштитe. Ово министарство спроводи поступак јавног увида који ће трајати 30 дана од дана објављивања. Истовремено, Општина Модрича, на чијој се територији налази локалитет, омогућиће заинтересованој јавности увид у документе на огласној табли у згради Административне службе општине у истом временском периоду.

Документи су доступни на адреси: https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/PAO/Pages/Javni_uvid_-_zastita_prirode.aspx

Студију заштите дијела планине Требава на територији Општине Модрича у категорији „заштићени природни пејзаж“ израдио је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Иницијативу за заштиту поднијело је Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета 2021. године, које је и спровело активности теренског истраживања подручја у двије фазе, кроз уговоре са Општином Модрича. Површина подручја предложеног за заштиту износи 3.587,37 ha са утврђеним режимом заштите II (39,58 ha) и III степена на највећем дијелу подручја. Приједлогом Одлуке о проглашењу Заштићеног природног пејзажа “Дуга њива” планирано је да ће управљање подручјем бити повјерено Општини Модрича.

Предвиђено је да се Заштићени природни пејзаж „Дуга њива” стави под заштиту ради очувања пејзажа изузетних карактеристика са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вриједностима, које су резултат природних потенцијала и традиционалног начина живота локалног становништва.

Подручје садржи пејсаж високих сценских квалитета са разноврсним стаништима, дивљим биљним и животињским врстама заједно са традиционалним коришћењем земљишта  и организацијом која се рефлектује у љуским насељима и локалним обичајима, начину живота и вјеровањима. Зашићени природни пејзаж „Дуга њива“ налази на споју брдовитог рељефа и низијских терена Посавине. Такав положај одређује сложену морфологију, богатство природних облика и разноврсност визуелних доживљаја, што чини Дугу њиву изразитим примјером живописног и културно обликованог предјела, у смислу члана 1. Конвенције Савјета Европе о европским предјелима, који пејзаж дефинише као „подручје онако како га доживљавају људи, чији је карактер резултат дјеловања и међусобног односа природних и/или људских фактора“.

Рељеф Дугих њива обликован је низом заобљених гребена и косина са израженим долинама мањих потока – Ријечанке, Мијатоваче, Толисе и Бабешнице, који својим меандрима моделују усјечене котлинасте форме и доприносе просторној динамици пејзажа. Највиши врх Требаве, Вис (692 m), те врх Дуга њива (622 m) доминирају околином, пружајући широке панорамске погледе према сјеверу и сјевероистоку, ка долини Босне, Вучијаку и ширем простору Посавине. Таква просторна отвореност и промјењивост погледа чине основу визуелног идентитета овог подручја.

Геолошку основу чине палеогени седименти и пјешчари, а рељеф се одликује комбинацијом умјерено стрмих и благих падина, чиме пејзаж поприма ритмичан карактер и осјећај природне равнотеже. Хидролошка мрежа је разграната, те са више од 150 сталних и повремених водотока извире на кратким раздаљинама, чинећи изузетно хидрографски активан пејзаж, гдје се вода доживљава као стални пејзажни мотив и симбол животне динамике Требаве.

Вегетацијски слој је изразито разнолик. Преовлађују мјешовите букове и храстове шуме, шуме букве и божиковине, те мозаици ливада, шикара и рубних пољопривредних површина. Тај мозаик пејзажа свједочи о дуготрајном суживоту човјека и природе. Напуштене терасе, воћњаци и сјенокоси складно се уклапају у природни оквир, док присуство манастира Дуга њива и традиционалних домаћинстава потврђује културни континуитет и духовну димензију предјела. Управо та спрега природних вриједности и насљеђа човјековог рада даје пејзажу високу естетску и идентитетску вриједност.

У складу с принципима Конвенције Савјета Европе о европским предјелима, Дуга њива и шира Требава могу се посматрати као пејзаж високе репрезентативности, препознатљив, разнолик, али и осјетљив на промјене. Очување његове аутентичности захтијева баланс између заштите природних елемената и одржавања традиционалних образаца коришћења простора. Пејзаж Дуге њиве није само скуп природних компоненти већ и живи свједок односа човјека и простора, гдје природне форме, шуме, воде и насеља чине нераздвојиву цјелину која обликује локални идентитет и доприноси предионој разноврсности Републике Српске.

Подручје Дуге њиве је за потребе заштите први пут миколошки истраживано. Имајући у виду изузетно сушне године за истраживање гљива, добијени резултати од 194 врста регистрованих гљива су завидни. У годинама са више киша у љетном периоду на оваквим стаништима појавиће се неупоредиво већи број врста гљива.

Европски савјет за заштиту гљива (ECCF), преко водећих европских миколога  припремио је листу од 50 врста гљива које би требало генерално заштитити на што ширем европском подручију, а прије свега у ЕУ. Ради се о екстремно ријетким врстама гљива. Са овог списка на подручју Дуге њиве регистроване су Strobilomyces strobilaceus, Phylloporus pelletieri, Leucopaxillus compactus (=Leucopaxillus tricolor)  и Amanita casearea.

Флористичким истраживањима овога подручја регистровано је присуство 385 таксона у рангу врста и подврста. Од укупног броја четири врсте – Cephalanthera damasonium (Mill.) Druce, Cephalanthera longifolia (L.) Fritsch, Platanthera bifolia (L.) Rich. и Ruscus hypoglossum L. су строго заштићене врсте у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 65/20).  Врсте Ilex aquifolium L. (божиковина) и Ruscus aculeatus L. (широколисна веприна) спадају у категорију заштићених врста.  Широколисна веприна налази се и на Анексу V европске Директиве о стаништима, док су наведеве врсте из породице орхидеја третиране CITES конвенцијом.

Анализом станишних типова заснованој на ЕУНИС класификацији, на подручју Дуге њиве је регистровано 39 различитих станишних типова. Нарочито значајна су шуме монтане букве, ријетке шуме букве и божиковине, јошици дуж потока, низијске ливаде кошанице и неколико варијанти храстових шума.

У богатству животињског свијета предњаче шумски, ливадски и водени инсекти, прије свега дневни и ноћни лептири (145 врста), тврдокрилци, ријечни ракови. Нарочито је значајно присуство врсте дневног лептира – Euplagia quadripunctaria (Poda, 1761), који је регистрован на више локалитета а налази се на анексу II Директиве о стаништима.

У бројним водотоцима на Требави регистровано је 6 врста риба, док је током истраживања херпетофауне регистровано 8 врста гмизаваца и 6  врста водоземаца.

Приликом истраживања на Требави, у самом предложеном обухвату забиљежене су 73 врсте птица које користе подручје предложеног обухвата током гњежђења, храњења или зимовања. Поред њих, 21 врста спада у оне које су посматране у близини граница предложеног заштићеног подручја (до 10 км), тако да је могуће да се забиљеже и у обухвату. Од врста у обухвату 40 врста су гњездарице/станарице, што је прилично велики број врста присутних током цијеле године и упућује на још увијек релативно добре и разноврсне станишне услове. Овдје спадају типичне шумске врсте (сове, дјетлићи, сјенице, дроздови, зебе и др.) или врсте отворених и мозаичних терена (шеве, плиске итд.). Важно је рећи да су све регистроване врсте код нас заштићене или строго заштићене врсте.

Сисари су доста бројна и значајна група кичмењака на овом подручју. Регистроване су укупно 34 врсте од чега је 8 шишмиша и сви су строго заштићене врсте, односно врсте са анекса II Директиве о стаништима. Поред њих строго заштићене су  источни бјелогруди јеж и европска црвена вјеверица, док су заштићене сиви пух, пух љешникар, пољска волухарица и европски зец.

Планина Требава је доказ дугорајне и динамичне везе између човјека и природе. О томе свједоче остаци средовијековних насеља и фасцинантан пејзажни мозаик који наглашава крхку равнотежу између човјека и природе.

 

Фотографије (аутори Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа):