Пројекат обнове цркве Светог Георгија у Гомиљанима
Назив пројекта
|
ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У ГОМИЉАНИМА
|
Врста документа
|
Главни пројекат
|
Носилац израде
|
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске
|
Наручилац
|
Српска православна црква – Епархија захумско-херцеговачка и приморска
|
Рад на терену
|
мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх.
Јелена Савић, дипл. инж. арх.
Милена Тимотија, дипл. инж. арх.
Михајло Ружић, дипл. инж. гр.
|
Архитектонска фаза
|
мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, одговорни пројектант
Јелена Савић, дипл. инж. арх, сарадник
Милена Тимотија, дипл. инж. арх, сарадник
Сања Рунић, дипл. инж. арх, сарадник
Радана Турјачанин, дипл. инж. арх, сарадник
|
Конструктивна фаза
|
мр Радован Белеслин, дипл. инж. грaђ.
|
Електро – фаза
|
Дарко Клак, дипл. инж. електротехнике
|
Година израде пројекта
|
2010.
|
Период реализације
|
2011.
|
Црква посвећена Светом Георгију у Гомиљанима позната је још и као Ђурђевица. Претпоставља се да је саграђена у XV вијеку. Вријеме изградње одређено је на основу аналогије са преостале двије цркве у Гомиљанима, цркве Светог Константина (Константиновица) и цркве Светих Врача (Врачевица).
Црква Светог Георгија, према својој архитектури, припада типу једнобродних, засведених цркава са полукружном апсидом. Укупну вањски габарити износе 8,01 m (југ), 7,93 m (сјевер), 4,35 m (запад) односно 4,23 m (исток). Црква је зидана правилно клесаним квадерима кречњака, са два лица, у кречном малтеру.
Претпоставља се да је живопис у цркви Светог Георгија настао крајем XV или почетком XVI вијека. Аутор фресака је непознат, претпоставља се да је домаћи мајстор истовремено познавао и текућу српску и дубровачку умјетност. Иако су остаци фресака у лошем стању, може се закључити да се ради о изванредном цртачу и добром колористи. У Музеју Херцеговине у Требињу чува се фрагмент фреске из Гомиљана на којој је представљена глава анђела.
Приликом снимања затеченог стања, на локалитету су се налазили остаци зидова цркве. У порти цркве депонован је грађевински материјал од кога је црква саграђена. Рашчишћавање локалитета радила је Комисија за очување Националних споменика Босне и Херцеговине. На основу остатака, може се утврдити да је црква зидана приближно квадратним блоковима кречњака, а фасаде су фуговане кречним малтером. На депонији, лоцираној сјевероисточно од цркве, налазе се блокови седре од којих је вјероватно био зидан свод цркве.
За израду Главног пројекта коришћена је документација израђена током визуелне опсервације остатака цркве, резултати археолошких истраживања из 2008. године којима је руководио археолог Ђорђо Одавић , резултати геомеханичких истарживања и објављени стручни радови. У потпуности су испоштовани хоризонтални габарити измјерени на локалитету, аутентични материјали и технике градње. Сви идентификовани елементи конструкције враћају се, према пројекту, на њихово аутентично мјесто.
Рјешењем број 02-108-2/70 од 19. новембра 1970. године црква Светог Георгија у Гомиљанима уписана је у Регистар културних добара СРБиХ као добро II категорије. Националним спомеником Босне и Херцеговине проглашена је 2003. године Одлуком Комисије за очување Националних споменика БиХ под називом Подручје и остаци историјског споменика – Црква Светог Георгија (Ђурђевица) у Гомиљанима.