051 247 419 rzzzs@blic.net Вука Караџића 4, Бања Лука 08:00-16:00

Пројекат

Обнова Манастира Житомислић, Мостар; 2002.-2005.

Назив пројекта ОБНОВА  ЦРКВЕ  БЛАГОВЕШТЕЊА  МАНАСТИРА  ЖИТОМИСЛИЋ
Врста документа главни пројекат реконструкције
Носилац израде Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС
Наручилац Захумско-херцеговачка и Приморска епархија
Рад на терену
Милијана Окиљ, дипл. инж. арх,
Марина Радуљ, апсолвент арх.
Невена Ћебић, апсолвент. арх
Сњежана Глигорић, дипл. етнолог-антрополог
Вања Дурсун, академски сликар
Архитектонска фаза Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, одговорни пројектант
Конструктивна фаза Мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.
Електро- фаза Зденко Холоубек, дипл. инж. електротех.
Година израде пројекта 2002.
Период реализације пројекта 2003-2005.

Манастир Житомислић смјештен је на лијевој обали Неретве на средокрачи пута између Мостара и Чапљине. Прво помињање Житомислића је 1468/9. године и везано је за ктиторску породицу Храбрена- Милорадовића.
Манастирска цјелина се састоји од цркве Благовјештења Пресвете Богородице, манастирских конака, школе и помоћних зграда.

Црква Благовјештења Пресвете Богородице манастира Житомислић подигнута је у периоду XV/XVI вијека на темељима старије богомоље, што потврђују археолошка истраживања и познати историјски документи. То је једноставна правоугаона грађевина, са споља тространом апсидом постављеном на полукружни подзид и звоником на западном прочељу, који је дограђен 1891. године. У ентеријеру је грађевина далеко сложеније ријешена. Наос има структуру тробродне грађевине иако бочни бродови представљају врло широке прислоњене лукове. Средњи брод је засведен благо преломљеним сводом, без ојачавајућих ребара, а завршава се изнутра полукружном олтарском апсидом. Бочни бродови пресведени су попречним полуобличастим сводовима који се ослањају на стубове, преградни зид између наоса и припрате и иконостасну преграду.
Усташе су 1941. побиле цијело братство, а манастир запалили и опљачкали. Након Другог свјетског рата манастир је обновљен.
Црква је јуна мјесеца 1992. године великом количином стручно постављеног експлозива срушена. Остаци су били у рушевинама све до априла 2002. године када је отпочело рашчишћавање.Том приликом локалитет је подијељен на једанаест поља и за свако поље одређена је посебна депонија. Све сачуване цјелине су прије разиђивања и депоновања нумерисане. Рад на рашчишћавању праћен је сталним конзерваторским надзором и израдом техничке и фото документације. Упоредо је вршена анализа материјала и техника грађења. Анализом остатака утврђено је постојање нише у ђаконикону и припрати које ранији истраживачи не помињу. Остаци могу потврдити првобитно постојање куполе које је и раније разматрано. Након рашчишћавања израђен је пројекат реконструкцијечији је саставни дио документацијизрађена током рашчишћавања рушевинаРеконструкција цркве започела је априла 2003. године. У првој фази разидани су остаци зидова и додатно анализирани темељи након чега је отпочело зидање. Црква је реконструисана аутентичним материјалима и технологијама и истих је облика и димензија као прије рушења. За зидање цркве није употребљен ниједан нови камени блок. Зидање је вршено у кречном малтеру са додатком пуцоланске земље.
Посебан допринос овог пројекта је у поновном оживљавању манастира послије десетогодишњег периода дисконтинуитета, јединог од његовог оснивања.