Проглашавање заштићених подручја
Поступак проглашавања заштићених подручја прописан је члановима 60-64. Закона о заштити природе ("Службени гласник РС" бр. 49/24). Заштићено подручје, у зависности од категорије, проглашава Народна скупштина Републике Српске, Влада Републике Српске или Скупштина јединице локалне самоуправе. Национални парк проглашава Народна скупштина, док Влада на приједлог Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију а по претходно прибављеном мишљењу надлежних министарстава, проглашава строги резерват природе, посебни резерват природе, заштићено станиште и заштићени пејзаж. Скупштина јединице локалне самоуправе, уз сагласност Министарства, а по претходно прибављеном мишљењу Завода и надлежних министарстава, проглашава споменик природе и заштићено подручје са одрживим коришћењем природних ресурса.
Акт о проглашењу заштићеног подручја доноси надлежни орган на основу Студије, којом се утврђују вриједности подручја које се предлаже за заштиту и начин управљања подручјем. Студију израђује Завод. За потребе прибављања података за израду Студије надлежни орган и Завод по потреби могу ангажовати стручне и/или научне установе и организације, домаће и међународне стручњаке.
Студија садржи:
- образложење приједлога за покретање поступка заштите
- идентификациону листу
- детаљан опис обиљежја и вриједности подручја које се заштићује
- оцјену стања подручја
- приједлог категорије и режима заштите (зона заштите)
- картографски приказ у дигиталном или аналогном облику са уцртаним границама на основу увида у јавне евиденције о непоктретностима или на други прихватљив начин (географске координате)
- концепт заштите, унапређивања и одрживог развоја подручја
- начин управљања
- права и обавезе субјеката у заштићеном подручју.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа је израдио 48 стручних основа (студија, елабората, стручних мишљења) за заштиту нових подручја или за усаглашавање-допуне-измјене већ постојећих подручја (табеларни приказ).
Приједлог Акта о заштити припрема орган надлежан за проглашење заштићеног подручја (Народна скупштина, Влада, Скупштина јединице локалне самоуправе). Овај приједлог, заједно са Студијом и комплетном картографском документацијом ставља се на јавни увид у трајању од 30 дана. Орган надлежан за проглашење заштићеног подручја дужан је да размотри поднесене примједбе и изврши оцјену њихове оправданости. Акт о заштити који доноси Народна скупштина и Влада објављује се у "Службеном гласнику Републике Српске", а акт о заштити који доноси скупштина јединице локалне самоуправе објављује се у службеном гласнику јединице локалне самоуправе.
Ревизија Студије заштите
Студија заштите подлијеже ревизији у сљедећим случајевима: проглашавања друге категорије унутар заштићеног подручја, проширења заштићеног подручја и измијењених станишних услова.
Иницијатива за ревизију се подноси Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију или јединици локалне самоуправе, који је потом достављају Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа ради оцјене њене оправданости.
Уколико се утврди да је иницијатива оправдана, надлежни орган повјерава Заводу ревизију Студије која израђује се у форми Додатка Студије и представља стручно образложење разлога за ревизију.
Престанак заштите
Ако заштићено подручје изгуби вриједности због којих је заштићено, Републички завод за заштиту културно-историјског и прирoдног насљеђа предлаже доношење акта о престанку важења Акта о заштити органу који је донио акт. Орган је дужан да у року од 6 мјесеци донесе акт о престанку заштите и достави га Заводу ради брисања из Регистра заштићених природних добара.
Претходна заштита
Подручја која имају природне вриједности, због којих су планирана за заштиту, те представљају значајно станиште дивљих врста за које постоји опасност да ће бити озбиљно нарушено или уништено уколико се не предузму мјере заштите представљају подручја за која се може прогласити претходна заштита.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа припрема стручно образложење на основу којег се израђује Акт о претходној заштити који доноси Влада Републике Српске на приједлог Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију и по претходно прибављеним мишљењима надлежних министарстава.
Претходна заштита је заштита подручја која траје до доношења Акта о заштити и не може бити дужа од 3 године од дана доношења Акта о претходној заштити.