Израда Стручне основе за проглашење Панчићеве оморике врстом од републичког значаја

Панчићева оморика је терцијарни реликт и ендемска врста четинара из породице борова (Pinaceae), рода смрче (Picea). Природно расте на ограниченом подручју, углавном на кречњачким, рјеђе на серпентинским супстратима, гдје стабла достижу вриједност прсног пречника до 50 центиметара, висину до 40 метара и старост преко 200 година. Природни ареал распрострањења Панчићеве оморике је у источном дијелу Републике Српске, чије постојање је регистровано на 26 налазишта распоређених на територији општина: Милићи, Сребреница, Хан Пијесак, Рогатица, Вишеград, Чајниче и Фоча.

Стручну основу за проглашење Панчићеве оморике врстом од републичког значаја израдио је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у сарадњи са Шумарским факултетом Универзитета у Бањој Луци. Стручном основом дефинисани су разлози за проглашење Панчићеве оморике врстом од републичког значаја. Панчићева оморика је ендем Балканског полуострва и терцијарни реликт. Врста је „живи фосил“ чија је еволутивна старост процијењена на 20.000.000 година. Открио ју је прије 150 година (1875. године) српски ботаничар Јосиф Панчић и фитопалеонтолошки представља једну од најстаријих дрвенастих врста Европе, која је најкасније описана врста четинара у Европи.