Карстни облици
Процес крашке ерозије везан је за групу стијена која је растворљива у води, прије свега кречњак и доломит. Крас је вишеструки феномен:
- геолошки: јавља се искључиво на стијенама растворљивим у води;
- геоморфолошки: изграђује се специфична врста површинских и подземних облика и то, за разлику од осталих егзогених процеса, првенствено хемијским радом воде;
- хидрографски и хидролошки: специфични услови расподјеле и отицања атмосферских вода, појаве воде на површини и подземне циркулације воде у скташћеним стијенама;
- антропогеографски: даје посебно ибиљежје животу људи и њиховој привреди, чија је поента у привидној безводици (велике залихе подземне воде, доступне на малом броју мјеста);
- територијални: тако се зове предио у Истри, између Трста и планине Сњежник*.
Карстни облици се дијеле на површинске и подземне. Неки од ових облика посебно су интересантни као остаци некадашњих подземних објеката што је случај са прерастима. Имају значајно распрострањење с обзиром да карст покрива више од половине територије Републике Српске.
Површински карстни облици
Површински карстни облици представљају дио топографске површине крашких предјела. У њихове одредне факторе спадају фисурација кречњачке масе и нагиб иницијалне топографске површине. Основни облицису шкрапе, каменице, вртаче, увале и крашка поља. Поред морфолошког, ови облици имају и хидрографско обиљажје тако да се јављају врела, понори и еставеле, а у зависности од присуства воде постоје сува, периодски плављена поља и језера.
Подземни карстни облици - спелеологија
Подземне карстне облике проучава посебна научна грана која се зове спелеологија. Ти облици настају растварањем кречњака (дисолуција), а затим накнадним излучивањем и таложењем калцијум бикарбоната (кисели калцијум карбонат), у облику калцитних конкреција (пећински накит) или у виду травертина и бигра (неутрални калцијум карбонат). У подземне крашке облике спадају јаме и пећине. Јаме су вертикални или приближно вертикални канали, неправилног облика који до различите дубине продиру у кречњачку масу. Пећине су претежно хоризонталне шупљине у красу, различитог облика и димензија. Ако је крашка шупљина-канал кратка и широко отворан са улазне стране, назива се поткапина или окапина.
Неколико чланова Закона о заштити природе односи се на спелеолошке објекте. Спелеолошки објекти због својих научних, естетских, образовних, културних и природних вриједности уживају посебну заштиту и уписују се у Инвентар објеката геонасљеђа.
У спелеолошким објектима и њиховој околини забрањено је:
- загађивати водотоке и изворе, упуштати, уносити и остављати отровне материје, чврсте отпатке и угинуле животиње или депоновати било коју врсту отпада на мјестима и на такав начин да могу бити унијети у спелеолошки објекат текућом водом или слободним кретањем;
- уништавати, оштећивати или односити дијелове пећинског накита, пећинских седимената, фосилних остатака и артефаката;
- уништавати или односити примјерке фунгије, фауне и флоре и нарушавати њихове станишне услове;
- изводити грађевинске радове који могу проузроковати значајне неповољне и трајне промјене геоморфолошких и хидролошких карактеристика.
Поступање приликом открића спелеолошког објекта
Откриће спелеолошког објекта или његовог дијела пријављује Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију и Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа без одлагања, у складу са чланом 43. Закона о заштити природе ("Службени гласник Републике Српске" бр. 49/24).
Ако се откриће догоди током обављања грађевинских или других радова, извођач је дужан да прекине радове на локацији и да обавијести Министарство и Завод без одлагања.
Министарство и Завод организују прелиминарно истраживање спелеолошког објекта којим утврђују вриједности и израђују стручно мишљење о његовом значају са смјерницама за даље поступање.
Сва истраживања природе, укључујући и спелеолошке објекте, врше се на основу дозволе за истраживање природе за коју је надлежан Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.
