Карстни облици

Процес крашке ерозије везан је за групу стијена која је растворљива у води, прије свега кречњак и доломит. Крас је вишеструки феномен:

геолошки: јавља се искључиво на стијенама растворљивим у води;
геоморфолошки: изграђује се специфична врста површинских и подземних облика и то, за разлику од осталих егзогених процеса, првенствено хемијским радом воде;
хидрографски и хидролошки: специфични услови расподјеле и отицања атмосферских вода, појаве воде на површини и подземне циркулације воде у скташћеним стијенама;
антропогеографски: даје посебно ибиљежје животу људи и њиховој привреди, чија је поента у привидној безводици (велике залихе подземне воде, доступне на малом броју мијеста);
територијални: тако се зове предио у Истри, између Трста и планине Сњежник*.

Карстни екосистеми су, у складу са одредбама члана 37. став 5 Закона о заштити природе, станишта бројних биљних и животињских врста, који због своје специфичности и велике осјетљивости захтијевају посебну заштиту.

Карстни облици се дијеле на површинске и подземне. Неки од ових облика посебно су интересантни као остаци некадашњих подземних објеката што је случај са прерастима. Имају значајно распрострањење с обзиром да карст покрива више од половине територије Републике Српске.

Popovo polje, karstno polje u Hercegovini

Vrtače na Manjači

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Prerast Samar na rijeci Bistrici

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Karstno vrelo Sane

Površinski oblici karsta na Orjenu

Pećina Govještica

Otlovića pećina, Kneževo

Површински карстни облици

Површински карстни облици представљају дио топографске површине крашких предјела. У њихове одредне факторе спадају фисурација кречњачке масе и нагиб иницијалне топографске површине. Основни облицису шкрапе, каменице, вртаче, увале и крашка поља. Поред морфолошког, ови облици имају и хидрографско обиљажје тако да се јављају врела, понори и еставеле, а у зависности од присуства воде постоје сува, периодски плављена поља и језера.

Подземни карстни облици - спелеологија

Подземне карстне облике проучава посебна научна грана која се зове спелеологија. Ти облици настају растварањем кречњака (дисолуција), а затим накнадним излучивањем и таложењем калцијум бикарбоната (кисели калцијум карбонат), у облику калцитних конкреција (пећински накит) или у виду травертина и бигра (неутрални калцијум карбонат). У подземне крашке облике спадају јаме и пећине. Јаме су вертикални или приближно вертикални канали, неправилног облика који до различите дубине продиру у кречњачку масу. Пећине су претежно хоризонталне шупљине у красу, различитог облика и димензија. Ако је крашка шупљина-канал кратка и широко отворан са улазне стране, назива се поткапина или окапина.

Неколико чланова Закона о заштити природе односи се на спелеолошке објекте, и то у дијелу V "Очување геоморфолошке и геолошке разноврсности". Спелеолошки објекти због својих научних, естетских, образовних и културних природних вриједности уживају посебну заштиту и уписују се у Инвентар објеката геонасљеђа.

Члан 42. прописује да је у спелеолошким објектима и њиховој околини забрањено:

загађивати водотоке и изворе, упуштати, уносити и остављати отровне материје, чврсте отпатке и угинуле животиње или депоновати било коју врсту отпада на мјестима и на такав начин да могу бити унијети у спелеолошки објекат текућом водом или слободним кретањем;
уништавати, оштећивати или односити дијелове пећинског накита, пећинских седимената, фосилних остатака и артефаката;
уништавати или односити примјерке фауне и флоре и нарушавати њихове станишне услове;
изводити грађевинске радове који могу проузроковати значајне неповољне и трајне промјене геоморфолошких и хидролошких обиљежја.

Дефинисано је и поступање у случају открића на начин да се откриће спелеолошког објекта или његовог дијела пријављује Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију и Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Министар уз претходно прибављено мишљење Завода доноси рјешење којим утврђује мјере осигурања, заштите и управљања спелеолошким објектом или његовим дијелом.

Сва истраживања природе, укључујући и спелеолошке објекте, врше се на основу дозволе за истраживање природе за коју је надлежан Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.

Највећи спелеолошки објекти у Републици Српској

Пет најдужих пећина:

НАЗИВ	УКУПНА ДУЖИНА (m)	ЛОКАЦИЈА
Пећина Говјештица	9870	Кањон ријеке Праче (Рогатица)
Пећина на извору Мокрањске Миљацке	7200 + (?)	Кадино село (Пале)
Велика пећина	2800	Фатничко поље (Билећа)
Пећина Орловача	2500	Сумбуловац (Пале)
Пећина Ђатло	1970 + (?)	Кобиља глава (Гацко)

Пет најдубљих јама:

НАЗИВ	ДУБИНА (m)	ЛОКАЦИЈА
Јама Викторија	-305	планина Мањача (Бања Лука)
Јама Попадија	-278	планина Бјеласница (Гацко)
Јама Ограђеница	-230	планина Осмача (Бања Лука)
Понор Бездан	-207	планина Озрен (Пале)
Јама на Грабу	-206	Граб (Требиње)

Заштићени спелеолошки објекти у Републици Српској

Спелеолошки објекти могу да се штите у некој од категорија заштићених подручја, у складу са Законом о заштити природе ("Службени гласник РС" бр. 20/14). Најчешће су заштићени у категорији "споменик природе", мада могу бити и у другим категоријама. Такође, могу да се налазе и у оквиру већих заштићених подручја, попут националних паркова и паркова природе. У Републици Српској под заштитом је 13 спелеолошких објеката, од тога 12 пећина и једна јама а сви су заштићени у категорији "споменик природе". То су: пећина Љубачево, пећина Орловача, пећина Растуша, јама Ледана, Ваганска пећина, пећина Ђатло, Павлова пећина, Гирска пећина, Пећина под липом, пећина Ледењача, Велика пећина, пећина Кук и пећина Мокрањска Миљацка. Бројни спелеолошки објекти заштићени су у оквиру осталих заштићених подручја. Такве су пећине Говјештица и Бања Стијена (ПП "Прача"), јама Звонуша (СП "Велика пећина"), пећина Мрачај (СП "Врела Сане"), јама Безданица (ПП "Тара"), јама Бравеник (ПП "Орјен") и други објекти.