Састанак о археолошком налазишту код Бакинаца
Културно-историјско насљеђе
(преузето са Портала Министарства просвјете и културе)
Министар просвјете и културе Наталија Тривић разговарала је са начелником општине Лакташи Мирославом Бојићем, директором Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Јасном Милешевић, в. д. директора Републичке управе за геодетске и имовинско-праве послове Драганом Станковићем, представницима Министарства трговине и туризма, те са стручним тимом који ће у наредном периоду наставити са археолошким радовима на локалитету Градина у Бакинцима у општини Лакташи, а који је на основу покретних налаза смјештен у период V и VI вијека нове ере.
Саговорници су размијенили мишљења о значају археолошког налазишта у Бакинцима, досадашњим активностима које су вршене од тридесетих година 20. вијека али и о важним активностима које их очекују у наредном периоду.
„Археолошко налазиште код Бакинаца представља велики туристички потенцијал Лакташа и културно богатство Републике Српске, а значај локалитета Градина у Бакинцима превазилази оквире Републике Српске јер је он познат регионалним и свјетским стручњацима из области археологије и сродних наука. Због значаја овог археолошког налазишта крајем 2021. године институције Републике Српске наставиле су активности са лидерима у конзервацији непокретне баштине, а они су након обиласка локалитета установили да је потребан хитан наставак археолошких и конзерваторских радова, који би укључио ископавање, уз стручно вођење домаћих и страних археолога, те реконзервацију постојећих и конзервацију новоископаних темеља“, рекла је министар Наталија Тривић.
Она је додала да локалитет тренутно није довољно заштићен и да је због тога изложен разним локалним и страним пљачкашима који неповратно уништавају ову културну баштину Републике Српске, а пронађено износе и продају у иностранству, те нагласила да ће се сва будућа ископавања и конзервације вршити уз све дозволе и надзор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.
Археолошка истаживања вршена су у периоду од 2012. до 2015. године и том приликом је утврђено постојање касноантичког насеља које су чинила три утврђења – горњи, доњи и средњи град, уз пар издвојених градитељских цјелина. Ископавања су првенствено била усмјерена на три базилике, импозантних димензија, ван градских зидина, које свједоче о значају овог мјеста као духовног центра и на потпуно другачији начин освјетљавају историју ових крајева.
Претрага
Најновије вијести
- Подводна фауна и флора као мотив поштанских марака
- У примјени нови Закон о заштити природе
- Јавно оглашавање Елабората о утврђивању “Цркве Успења Пресвете Богородице” манастира Добрун културним добром од изузетног значаја
- Одржана промоција књиге Сисари Парка природе “Цицељ“ и окружења
- Учешће Завода у пројекту CultHeRit
Категорије
- Културно-историјско насљеђе (29)
- Остало (1)
- Природно насљеђе (84)