051 247 419 rzzzs@blic.net Вука Караџића 4, Бања Лука 08:00-16:00

Пројекат

Израда Студије за проглашење Споменика природе „Врела Сане“

Назив пројекта Израда Студије за проглашење Споменика природе „Врела Сане“
Врста документа Стручна основа – студија
Циљ пројекта Заштита подручја
Година израде 2021.

Споменик природе „Врела Сане” налази се у југозападном дијелу Републике Српске, на територијама општина Мркоњић Град и Рибник и обухвата површину од 320,69 хектара. Подручје се ставља се под заштиту ради очувања репрезентативних хидрогеолошких, хидролошких и геоморфолошких обиљежја.

Основна вриједност подручја је извориште ријеке Сане, односно три карстна врела која се убрајају међу најјача врела у Републици Српској, са просјечном издашношћу од 8 m3/s. Врела карактерише висока варијабилност, која се у минимуму не спушта испод 1,14 m3/s па све до 50 m3/s. Налазе се на надморским висинама између 420 и 525 метара. Врела се прихрањују подземно, водоносницима карстно-пукотинске порозности из Гламочког поља, те карстних подручја Млиништа и дијелом Бараћа. Санска врела дијеле зоналну подземну разводницу са врелима Пливе, с обзиром да је утврђено да понор Чардак ливаде прихрањује оба врела. Зона истицања врела, која су углавном силазно-преливног механизма, је на контакту мезозојских карбоната са водонепропусним верфенским и палеозојским стијенама. Значајан фактор за формирање врела је расједна тектоника.  Вода Сане у изворишном дијелу одликује се највишом, првом класом квалитета воде.

У заштићеном подручју развијени су подземни карстни облици, од којих је најзначајнија хидролошки стално активна пећина Мрачај, чија утврђена дужина канала износи 400 метара. Из пећине истиче и једно од карстних врела Сане. У самој изворишној зони у Сану се са њене десне стране улијева ријека Корана, која се истиче клисуром коју је усјекла у карбонатним стијенама на дужини од око 2 километра доњег дијела тока.

Врела, пећине и живописну клисуру Коране одликује висока атрактивност и естетичност те представљају јединствен простор на којем је могуће пратити развој објеката геонасљеђа у карактеристичном, карстном рељефу.