Пројекат обнове цркве Преображења Господњег у Клепцима
|
Назив пројекта
|
ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ ЦРКВЕ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У КЛЕПЦИМА |
|
Врста документа
|
Главни пројекат
|
|
Носилац израде
|
Републички завод за заштитту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске |
|
Наручилац
|
Српска праволсавна црква – Епархија захумско-херцеговачка и приморска
|
| Рад на терену |
мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх.
Јелена Савић, дипл. инж. арх.
|
|
Архитектонска фаза
|
мр Милијана Окиљ,дипл. инж. арх, одговорни пројектант
Јелена Савић, дипл. инж. арх, сарадник
|
|
Конструктивна фаза
|
мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.
|
|
Електро – фаза
|
Дарко Клак, дипл. инж. ел.
|
|
Година израде пројекта
|
2005.
|
|
Период реализације
|
2006. |
Црква Преображења Господњег у Клепцима, општина Чапљина, саграђена је вјероватно у XVI вијеку. Према предању, ктитор цркве је Милисав Храбрен Милорадовић, који је и ктитор обнове цркве манастира Житомислић 1566. године. Првобитно је црква била посвећена Светом Луки. На плочи са натписом, уграђеној изнад портала, на западној фасади стоји да је црква обновљена 1857. године. Исте године са радом је почела српска школа чија се зграда налазила сјеверно од цркве.
Црква у Клепцима је једнобродна грађевина, правоугаоне основе, са полукружном олтарском апсидом на истоку и једнодјелним звоником “на преслицу” на западу. Зависно од времена градње појединих дијелова храма коришћени су у то вријеме уобичајени и расположиви грађевински материјали. Зидање зидова вршено је на начин карактеристичан за средњовјековно градитељство, изведени су са два лица од правилно притесаних камених блокова кречњака са пажљиво оклесаним фасадним лицем те на осталим спојним површинама.
У XX вијеку црква је претрпјела два страдања; прво у Другом свјетском рату 1941. године када су спаљени иконостас, богослужбени предмети, архива, црквене и матичне књиге, а црква разорена. Друго страдање десило се 1992. године када су црква и школа миниране постављањем велике количине експлозива. Сачуван је готово у потпуности под цркве од камених плоча и темељи. У рушевинама су пронађени остацу звоника саграђеног 1903. године и плоче са натписом са западног прочеља, дио постоља часне трпезе. Дебљина зидова и начин зидања анализирани су на јединој сачуваној цјелини зида површине 1m2. У рушевинама су пронађени и остаци армиранобетонског хора дограђеног, према казивању мјештана, 1937. или 1947. у обнови послије Другог свјетског рата.
За израду пројекта коришћена је документација израђена током рашчишћавања рушевина, расположива документација о стању прије рушења и објављени стручни радови. У потпуности су испоштовани хоризонтални и вертикални габарити – укупна дужина цркве износи 11,58 m, а ширина 5,33 m, аутентични материјали и технике градње. Сви идентификовани елементи конструкције враћени су на аутентично мјесто. У пројекту обнове су уклоњене све непримјерене доградње из XX вијека: армиранобетонски хор и вијенци и кровни покривач (фалцовани цријеп).
