Пројекат конструктивне санације и рестаурације брвнаре Светог Николе у Романовцима

О подизању цркве у Романовцима нема непосредних писаних података, али је на основу градитељских карактеристика и посредних извора датована у прву половину XVIII вијека. Поред врата на западној страни урезана је 1812. година, а на царским дверима поред имена једног од приложника записана је и 1815. година. На основу ова два забиљежена датума може се претпоставити да је почетком XIX вијека вршена обнова цркве и да је том приликом храм добио царске двери. На мјесту данашње цркве постојало је језеро које је залагањем локалног становништва насуто.

У цркви се налазио и антиминс освећен у вријеме митрополита Павла Ненадовића (1749-1766). Двије старе књиге, штампане у Будиму, службеник из 1799. и псалтир из 1838. године такође су биле у посједу цркве Светог Николе у Романовцима.

Храм у Романовцима је правоугаоне основе, без олтарске апсиде. Јединствен просторни концепт подијељен је на два дијела (наос и олтар) иконостасом на којем су царске и сјеверне двери. Основна конструкција је од темељних брвана положених на земљу (у народу познате као подвале или подумјента) повезаних на чеп са стубовима и вјенчаница.  Темељна храстова брвна су на западној страни везана преклопом, док на истоку веза није остварена.

Приликом обнове 2000. године примјењене су технике градње из времена настанка храма те у највећој могућој мјери сачувана његова аутентичност и постојећи елементи. Затечени објекат је демонтиран, а сви елементи обиљежени и снимљени. Дотрајали елементи конструкције у поновној монтажи су замијењени новим, израђеним по угледу на првобитне. Током радова изведени су темељи, под од камених плоча и покривање храма шиндром.