051 247 419 rzzzs@blic.net Вука Караџића 4, Бања Лука 08:00-16:00

Пројекат

Пројекат конструктивне санације и рестаурације Цековића куће на Палама

Назив пројекта
ПРОЈЕКАТ КОНСТРУКТИВНЕ САНАЦИЈЕ И РЕСТАУРАЦИЈЕ ЦЕКОВИЋА КУЋЕ НА ПАЛАМА
Врста документа
Главни пројекат
Носилац израде
Републички завод за заштиту културно-историјског  и природног насљеђа Републике Српске у сарадњи са АД “Грађење” из Источног Сарајева
Наручилац
Српска православна црква – Митрополија дабробосанска
Рад на терену
мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх.
Јелена Савић, дипл. инж. арх.
мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.

Сњежана Драгаш, дипл. инж. арх

Архитектонска фаза
мр Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, одговорни пројектант
Јелена Савић, дипл. инж. арх, сарадник
Гордана Радић, дипл. инж. арх, сарадник
Сњежана Драгаш, дипл. инж. арх, сарадник
Конструктивна фаза
мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ.
Електро – фаза
Светозар Бањанин, дипл. инж. електротехнике
Машинска фаза Вељко Танић, дипл. инж. маш.
Хидро – фаза
Душанка Скоко, инж. грађ.
Година израде пројекта
2006.
Период реализације

2007.

Цековића кућа, изграђена као љетњиковац богате српске породице Цековић почетком XX вијека, један је од највриједнијих објеката градитељског насљеђа на Палама. Лоцирана је на јужној падини са окућницом која чини интегрални дио објекта.

Грађена је у стилу аутохтоне архитектуре у дрвету са елементима уведеним из алпске архитектуре. Oбјекат се састоји од сутеренског дијела зиданог неправилним каменим блоковима у кречном малтеру, спрата у бондручној конструкцији са испуном од ћерпичаи и мансарде. На јужној, уличној фасади, налази се дрвени тријем чији је спратни дио богато обрађен дрвеним профилисаним конструктивним и секундарним елементима. Дрвени улазни тријемови налазе се на западној и источној фасади. Фасаде објекта су малтерисане, кречене у бијело.

Објекат је био у великој мјери девастиран. У употреби су биле једна просторија у сутерену, дио спрата и мансарде. Дугогодишњом небригом и различити спољни утицаји довели су објекат у наведено стање. Неадекватним санационим радовима у међувремену у већој мјери је нарушен споменички карактер објекта.

За израду пројекта коришћена је фото документација из архива Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и документација израђена током утврђивања постојећег стања објекта. Циљ израде пројектне документације поред санације био је и проналажење наjбољег начина за изражавање вриједности и оспособљавање простора за актуелне потребе. Будућа најмена објекта је музејски и галеријски простор. Сви оштећени и дотрајали елементи бондрука и међуспратне конструкције, кровне конструкције и столарија су замијењени новим, израђеним по узору на аутентичне. У циљу задовољења потреба будуће намјене простора, након детаљних анализа, приступило се продубљавању сјеверног дијела сутерена чиме је корисна површина знатно повећана. На овај начин створен је простор за организовање и несметано функционисање галерије, кафе клуба, санитарног чвора и оставе – котловнице. Са сјеверне, источне и западне стране урађена је дренажа ради рјешавања проблема влаге у зидовима сутерена.

Цековића кућа на Палама проглашена је 2004. године националним спомеником Босне и Херцеговине.

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске добитник је Велике награде 1. салона архитектуре и урбанизма Републике Српске за пројекат конструктивне санације и рестаурације Цековића куће на Палама. Исто признање припало је и аутору пројекта Милијани Окиљ, дипл. инж. арх, начелнику Одјељења за конзервацију и рестаурацију.