Обнова Манастира Житомислић, Мостар; 2002.-2005.
| Назив пројекта | ОБНОВА ЦРКВЕ БЛАГОВЕШТЕЊА МАНАСТИРА ЖИТОМИСЛИЋ |
| Врста документа | главни пројекат реконструкције |
| Носилац израде | Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС |
| Наручилац | Захумско-херцеговачка и Приморска епархија |
| Рад на терену |
Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, Марина Радуљ, апсолвент арх. Невена Ћебић, апсолвент. арх Сњежана Глигорић, дипл. етнолог-антрополог Вања Дурсун, академски сликар |
| Архитектонска фаза | Милијана Окиљ, дипл. инж. арх, одговорни пројектант |
| Конструктивна фаза | Мр Радован Белеслин, дипл. инж. грађ. |
| Електро- фаза | Зденко Холоубек, дипл. инж. електротех. |
| Година израде пројекта | 2002. |
| Период реализације пројекта | 2003-2005. |
Манастир Житомислић смјештен је на лијевој обали Неретве на средокрачи пута између Мостара и Чапљине. Прво помињање Житомислића је 1468/9. године и везано је за ктиторску породицу Храбрена- Милорадовића.
Манастирска цјелина се састоји од цркве Благовјештења Пресвете Богородице, манастирских конака, школе и помоћних зграда.
Црква Благовјештења Пресвете Богородице манастира Житомислић подигнута је у периоду XV/XVI вијека на темељима старије богомоље, што потврђују археолошка истраживања и познати историјски документи. То је једноставна правоугаона грађевина, са споља тространом апсидом постављеном на полукружни подзид и звоником на западном прочељу, који је дограђен 1891. године. У ентеријеру је грађевина далеко сложеније ријешена. Наос има структуру тробродне грађевине иако бочни бродови представљају врло широке прислоњене лукове. Средњи брод је засведен благо преломљеним сводом, без ојачавајућих ребара, а завршава се изнутра полукружном олтарском апсидом. Бочни бродови пресведени су попречним полуобличастим сводовима који се ослањају на стубове, преградни зид између наоса и припрате и иконостасну преграду.
Усташе су 1941. побиле цијело братство, а манастир запалили и опљачкали. Након Другог свјетског рата манастир је обновљен.
Црква је јуна мјесеца 1992. године великом количином стручно постављеног експлозива срушена. Остаци су били у рушевинама све до априла 2002. године када је отпочело рашчишћавање.Том приликом локалитет је подијељен на једанаест поља и за свако поље одређена је посебна депонија. Све сачуване цјелине су прије разиђивања и депоновања нумерисане. Рад на рашчишћавању праћен је сталним конзерваторским надзором и израдом техничке и фото документације. Упоредо је вршена анализа материјала и техника грађења. Анализом остатака утврђено је постојање нише у ђаконикону и припрати које ранији истраживачи не помињу. Остаци могу потврдити првобитно постојање куполе које је и раније разматрано. Након рашчишћавања израђен је пројекат реконструкције, чији је саставни дио документацијa израђена током рашчишћавања рушевина. Реконструкција цркве започела је априла 2003. године. У првој фази разидани су остаци зидова и додатно анализирани темељи након чега је отпочело зидање. Црква је реконструисана аутентичним материјалима и технологијама и истих је облика и димензија као прије рушења. За зидање цркве није употребљен ниједан нови камени блок. Зидање је вршено у кречном малтеру са додатком пуцоланске земље.
Посебан допринос овог пројекта је у поновном оживљавању манастира послије десетогодишњег периода дисконтинуитета, јединог од његовог оснивања.
Categories
