Израда Студије за проглашење Парка природе „Уна“

Подручје одликују специфичне геолошке и хидролошке појаве као и изузетна биолошка разноврсност која се испољава кроз флористичке, фаунистичке, и екосистемске вриједности.

Долина Уне је од давнина позната по појавама великих маса седре (бигра). Читаво корито Уне је својим уздужним профилом степеничасто, што је баш и условљено каскадним појавама бигра који се измијењује с равним и мирним дијеловима тока. Према Матоничкину и Павлетићу (1963) у ријеци Уни можемо разликовати четири типа седрених формација. Најчешће су малене баријере висине од 0,5 до 1,5 m које су карактеристичне управо за ово подручје јер показују специфичну грађу и донекле се разликују од свих творевина у другим нашим ријекама.

Посебну вриједност истраживаног подручја су станишта бројних врста риба. Морфологија Уне омогућава да се на једном мјесту види много различитих врста риба. У  Уни је идентификовано чак 39 различитих врста риба, што је свакако сврстава у ред најбогатијих наших ријека.

Трећа специфичност Парка природе „Уна“ су непоновљиви пејзажи. Предио карактектеришу мозаик природних очуваних станишта, дјелимично измјењених и оних насталих антропогеним утицајима. Смарагдна ријека Уна, те низ хидролошких, геоморфолошких и других феномена међу којима се истичу многи седрени облици, брзаци, водопади, аде и ријечна језера, као и нераскидива обална вегетација, те насеља на њеним обалама чине ово заштићено подручје јединственим.