Израда Студије за проглашење Заштићеног станишта „Громижељ“

Umbra krameri – мргуда је данас врло ријетка и угрожена врста рибе. У цијелој Европи Umbra има статус угрожене врсте и под најстрожијим је режимом заштите (ЕН). Уредбом Бернске конвенције Аpendix I – Аnnеx I, стављена је на листу је заштићених врста. На подручју Србије Umbra krameri трајно је заштићена као природна ријеткост Србије.

Настањује мочварне и забарене, вегетацијом богате дијелове вода замуљеног дна. Насељава слив Дунава и Дњепра, тј. југоисточни дио Европе (Блатно и Нижидерско језеро), доњи ток Дњепра, дио Мађарске, Чешке и Словачке. У окружењу постоје подаци за присуство Umbre у Хрватској, на Мури. За подручје Србије, према ранијим подацима, Umbra се налазила у сливу Дунава, долини Млаве, Пека и доње Тисе. Прве податке о присуству мргуде у Србији дао је Јо­сиф Панчић (1860) за Неготинско блато, а други налаз биљежи Медић (1896) у плавној зони Саве код Сурчина. Данас мргуда у Србији живи једино у водотоку Засавица, који је 1997. год про­глашен Специјалним резерватом природе, добром од изузетног значаја за Републику Србију.

с­им тога, на истрживаном подручју констатован је знатан флористички биодиверзитет. Уста­но­вљено је више од 450 васкуларних биљних врста. Од тога,  на Прелиминарној листи васкулар­них биљака за Црвену књигу БиХ (Шилић, 1992–96) налазе се врсте Hottonia palustris L. – реб­ра­тица, Telypteris palustris Schott. – мочварна папрат, Nuphar luteum Sm. – жути локвањ са статусом (VU). То су угрожене или рањиве врсте које живе на веома стаништима осјетљива и на најмање негативне појаве, које би те врсте сврстале у категорију Е или категорију ЕХ, што значи ишчезла врста. Hotonia palustris у Бугарској има категорију ишчезле врсте (EX). Она је веома значајна за специјски биодиверзитет и зато је неопходно, што хитније, заштитити њено станиште, а самим тим и врсту. Значајно је истаћи присуство реликтне врсте Urtica kioviensis, која је уједно панонски ендем, чији ареал завршава управо у Перипанонском региону.

Поред мргуде, у обухвату истраживаног подручја констатован је и знатан фаунистички дивер­зи­тет, а посебне вриједности тог простора су Circus aeruginosus Linnaeus 1758. – еја мочва­ри­ца (Анекс I Директиве о птицама и Апендикс II Бернске конвенције), Ciconia nigra  Linnaeus, 1758. – црна рода (црвена листа IUCN  у категорији посљедња брига LC, Анекс I Директиве о пти­цама и Апендикс II CITES), Ardea purpurea Linnaeus, 1766. – црвена чапља (црвена листа IUCN у категорији посљедња брига LC, Анекс I Директиве о птицама), Egretta garzetta  Linna­eus, 1766. – мала бијела чапља (црвена листа IUCN у категорији посљедња брига LC, Анекс I Ди­ре­ктиве о птицама).