Главни архитектонско-грађевински пројекат реконструкције храма Светог Апостола Павла Петропавловског манастира у Требињу

Петропавловски манастир је под именом Археолошко подручје – остаци градитељских цјелина цркава Св. Петра и Св. Павла са некроплолом стећака у Чичеву 2003. године проглашен Националним спомеником Босне и Херцеговине.

Манастир Светих Апостола Петра и Павла налази се 7 км југоисточно од Требиња на рубу Поповог поља. Манастриску цјелину чине храм Апостола Петра, подигнут 1906. године на остацима старијег храма, остаци храма Апостола Павла и конак.  Археолошки налази и архитектура упућују на датовање првобитног храма у касноантичко или рановизантијско доба. Нови налаз из 2001. године – крстионица, у потпуности, уз већ наведене аргументе, мијења датовање цркве. Показало се да је у питању античка грађевина са крстионицом.

Успостављањем манастира 2000. године јавила се потреба за реконструкцијом храма.

Храм Апостола Павла орјентисан је у правцу исток-запад са незнатним одступањем према сјеверу. Висина остатака зидова је различита, а највећа је 0,5 м. Основа је правоугаона са споља трапезастим, а унутра полукружним апсидама на истоку, сјеверу и југу тако да се добија крстообразна основа. Зидови су зидани са два лица и испуном од трпанца у кречном малтеру. Купола на пандатифима има правоугаону основу. Свод и купола зидани су од седре, мањих димензија, а кровна конструкција је дрвена. Кров брода цркве је двоводан, куполе четвероводан, конхи троводан, а покрива се теголом која је реконструисана на основу остатака  пронађених приликом археолошких истраживања.