Република Српска добила је два нова заштићена подручја природе, након што су на данашњој сједници Владе проглашени Споменик природе „Пећина Мокрањска Миљацка” и Заштићено станиште “Гостиљ”. Под заштитом је сада укупно 31 подручје, на површини од 53 533,58 хектара, што чини 2,17% од укупне територије Републике Српске.

Споменик природе „Пећина Мокрањска Миљацка” проглашен је са циљем очувања репрезентативних геоморфолошких (спелеолошких), геолошких и хидрогеолошких обиљежја. Одлука о проглашењу донесена је на приједлог надлежног Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију а на основу Студије за заштиту коју је израдио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.

На заштићеном подручју, чија површина износи 190,4 хектара и налази се на територији Општине Пале, установљава се режим заштите другог степена којим су дефинисане  забрањене и дозвољене активности а које за циљ имају заштиту и очување овог природног добра. За Управљача подручја одређено је ЈПШ „Шуме Републике Српске“, Шумско газдинство „Јахорина“ Пале.

Пећински систем пећине на извору Мокрањске Миљацке је разгранат, подземни облик карстног рељефа, са укупном дужином канала од око 7 километара, која је стављају на друго мјесто од свих пећина у Републици Српској. Хидролошки је активна, а подземни водени ток истиче на улазу у пећину формирајући површински ток – Мокрањску Миљацку. Окосницу пећине чини Главни активни канал, а један од најзначајнијих огранака је Хладни канал. Највећа просторија у пећини је Велика дворана, дугачка око 30 а широка 15 метара. Пећински накит чине сталактити, сталагмити а посебно се истиче Канал камених језера, чији под је изграђен од неколико бигрених базена. На крају канала, изнад базена, истиче се атрактивна калцитна завјеса.

Пронађена су два палеонтолошка налаза, лобања пећинског медвједа (Ursus spelaeus) и лобања дабра (Castor fiber), а од пећинске фауне значајно је откриће нове врсте паука – пећинског паука косца (Nemanela lade).

У оквиру пећинског система и непосредном окружењу, налазе се бројни хидро(гео)лошки облици попут извора, понора, изворских пећина, понорских пећина.

Споменик природе „Пећина Мокрањска Миљацка“ је друго заштићено подручје на територији Пала, након, такође спелеолошког објекта, Споменика природе „Пећина Орловача“ који је заштићен 2011. године.

Заштићено станиште “Гостиљ” такође је проглашено на приједлог Министарства те на основу Студије за заштиту коју је израдио Завод. Овом одлуком проглашено је заштићеним подручје Гостиљ на планини Озрен као станиште траве иве (Teucrium montanum), које је и основна вриједност подручја.

Поред траве иве, флористичким истраживањима, на овом површином малом подручју Гостиља, утврђено је богатство биљним врстама, од којих су поједине ријетке и значајне врсте. Најзначајнији је новооткривени локалитет врсте Pontechium maculatum, која у Републици Српској има статус строго заштићене дивље врсте. Поред ње, на Гостиљу је идентификовано осам врста заштићених Уредбом о строго заштићеним и заштићеним биљним врстама.

На подручју, које обухвата површину од 131,97 ha и налази се на територији Града Добој, установљава се двостепени режим заштите, односно II и III степен. На површини под режимом заштите II степена, забрањује се, између осталог и сакупљање и коришћење строго заштићених биљних и животињских врста, осим у научно-истраживачке сврхе у циљу унапређења природних вриједности као и сакупљање траве иве, осим симболичног сакупљања на дан „Брање траве иве на Озрену“, уз обавезну употребу маказa.

За Управљача подручја одређено је ЈПШ „Шуме Републике Српске“, Шумско газдинство „Добој“ у Добоју.

Значајно је напоменути да је обичај под називом “Брање траве иве на Озрену” уврштен 2018. године на УНЕСКО Репрезентативну листу свјетског нематеријалног културног насљеђа човјечанства. Дакле, ријеч је о међународном статусу заштите из области културног насљеђа, који овдје има директну везу са заштитом природе. Обичај брања траве иве ће се очувати онолико колико се очувају њена станишта на Озрену.

 

Прилог:

Одлука о проглашењу Заштићеног станишта “Гостиљ” (“Службени гласник Републике Српске” бр. 3/22)

Одлука о проглашењу Споменика природе “Пећина Мокрањска Миљацка” (“Службени гласник Републике Српске” бр. 5/22)

Приказ заштићених подручја у Информационом систему заштите природе доступан је на:

http://e-priroda.rs.ba/en/protectedsites/details/33/zasticeno-staniste-gostilj/

http://e-priroda.rs.ba/en/protectedsites/details/32/spomenik-prirode-pecina-mokranjska-miljacka/

 

Фотографије:

Споменик природе „Пећина Мокрањска Миљацка”

 

Заштићено станиште “Гостиљ”