Влада Републике Српске,  на приједлог Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, а на основу Студије за проглашење заштићеног подручја коју је израдио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, прогласила је Споменик природе „Врела Сане“. Ово је 15. заштићено подручје у Републици Српској које је проглашено у овој категорији, а 29. укупно. Површина под заштитом износи 53.211,21 ha, односно 2,16 % територије Републике Српске.

Споменик природе „Врела Сане” налази се у југозападном дијелу Републике Српске, на територијама општина Мркоњић Град и Рибник и обухвата површину од 320,69 хектара. Подручје се ставља се под заштиту ради очувања репрезентативних хидрогеолошких, хидролошких и геоморфолошких обиљежја.

На површини споменика природе установљава се режим заштите II и III степена. Строжији режим заштите II степена обухвата простор од 267,48 hа, односно сливно подручје извора ријеке Сане, лијеву обалу ријеке Коране и подручје пећине Мрачај. Остала површина заштићеног подручја, која износи 53,21 hа налази се у режиму заштите III степена. Управљање заштићеним подручјем повјерава се Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“, односно  Шумском газдинству „Лисина“ у Мркоњић Граду и Шумском газдинству „Рибник“ у Рибнику.

Основна вриједност подручја је извориште ријеке Сане, односно три карстна врела која се убрајају међу најјача врела у Републици Српској, са просјечном издашношћу од 8 m3/s. Врела карактерише висока варијабилност, која се у минимуму не спушта испод 1,14 m3/s па све до 50 m3/s. Налазе се на надморским висинама између 420 и 525 метара. Врела се прихрањују подземно, водоносницима карстно-пукотинске порозности из Гламочког поља, те карстних подручја Млиништа и дијелом Бараћа. Санска врела дијеле зоналну подземну разводницу са врелима Пливе, с обзиром да је утврђено да понор Чардак ливаде прихрањује оба врела. Зона истицања врела, која су углавном силазно-преливног механизма, је на контакту мезозојских карбоната са водонепропусним верфенским и палеозојским стијенама. Значајан фактор за формирање врела је расједна тектоника.  Вода Сане у изворишном дијелу одликује се највишом, првом класом квалитета воде.

У Споменику природе „Врела Сане“ развијени су подземни карстни облици, од којих је најзначајнија хидролошки активна пећина Мрачај, чија утврђена дужина канала износи 400 метара. Из пећине истиче и једно од карстних врела Сане. У самој изворишној зони у Сану се са њене десне стране улијева ријека Корана, која се истиче клисуром коју је усјекла у карбонатним стијенама на дужини од око 2 километра доњег дијела тока.

Врела, пећине и живописну клисуру Коране одликује висока атрактивност и естетичност те представљају јединствен простор на којем је могуће пратити развој објеката геонасљеђа у карактеристичном, карстном рељефу.

Прилог:

Одлука о проглашењу Споменика природе “Врела Сане” (“Службени гласник Републике Српске” бр. 92/21)

Приказ заштићеног подручја у Информационом систему заштите природе доступан је на овом линку:

http://e-priroda.rs.ba/en/protectedsites/details/31/spomenik-prirode-vrela-sane/