Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавјештава јавност да је на Порталу Владе Републике Српске објављен Приједлог одлуке о проглашењу Парка природе „Прача“ и Студија заштите. Ово министарство спроводи поступак јавног увида који ће трајати 30 дана од дана објављивања. Истовремено, Општина Рогатица, на чијем се подручју налази локалитет, омогућиће заинтересованој јавности увид у ове документе на огласној табли у згради Административне службе града у истом временском периоду.

Документи су доступни на адреси: https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/PAO/Pages/Javni_uvid_-_zastita_prirode.aspx

Иницијативу за заштиту као и Студију заштите – стручну основу за проглашење Парка природе „Прача“, надлежном Министарству доставио је Републички завод за заштиту културно – историјског и природног насљеђа. Средства за теренска истраживања која су обављена 2018. и 2019. године и израду Студије обезбијеђена су у оквиру пројекта Глобалног фонда за животну средину (GEF) и Уједињених нација за животну средину у БиХ (United Nations Environment Programme – UNEP) „Постизање очувања биолошке разноврсности кроз успостављање и ефикасно управљање заштићеним подручјима и изградњу капацитета за заштиту природе у Босни и Херцеговини“.

С обзиром да је као један од проблема заштите природе издвојена недовољно развијена мрежа заштићених подручја, овим пројектом предвиђено је успостављање 8 нових заштићених подручја у БиХ, од којих су 4 на територији Републике Српске. Поред Праче, у Републици Српској за заштиту је планирана и Пећина на извору Мокрањске Миљацке на територији града Источно Сарајево, док су два подручја већ заштићена – Заштићено станиште “Тишина” (2019.) и Парк природе “Орјен” (ове године).

Предложени Парк природе „Прача“ налази се у источном дијелу Републике Српске, на територији општине Рогатица и обухвата површину од 4.067,89 хектара.

Основна вриједност заштићеног подручја је клисурасто-кањонска долина коју је истоимена ријека усјекла у средњем дијелу свог  тока на дужини од 14,7 километара, од којих се 11,8 km налази у обухвату заштићеног подручја. На лијевој долинској страни, у дебелим наслагама карбонатних стијена, претежно кречњацима тријаса, формирани су бројни подземни карстни облици. Најзначајнији је пећински систем Говјештице, који са дужином од 9 870 метара представља најдужу пећину у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Долина ријеке Прача дуж цијелог тока кроз заштићено подручје одликује се стрмим странама које су на појединим мјестима вертикалне. Најизраженија је у предјелу Госине планине те на подручју између Судића планине и Јаровића брда, гдје прелази дубину од 400 метара.

Пећински систем Говјештице представља подземни хоризонтални облик карстног рељефа, разгранат систем који се доминатно пружа у правцу југоисток-сјеверозапад. Поједине дворане су веома простране, а највећа достиже димензије од готово 100 x 100 m. Говјештица је веома богата и по количини и по разноврсности пећинског накита. Посебном естетском вриједношћу и атрактивношћу истиче се огранак Бижу који се налази у завршном дијелу пећинског система. Најзначајније су ријетке и необичне форме пећинског накита као што су кристали калцита, хеликтити, те други необични облици (ајкула, глазура попут леда на подној глини). Пролаз према сјеверозападу чине атрактивне форме калцитних наслага, са бројним сталагмитима, сталактитима и стубовима које су због визуелног утиска назване Зид Небески свод. Значајна је и Kиклопова дворана која је такође богата сталагмитима и сталактитима а посебно се истиче Горски стуб. Велик, масиван примјерак овог облика, Потпорни стуб налази се у Дворани духова, а естетском вриједношћу обилују и дијелови пећине Доња и Горња тамница, Пролаз на југозапад као и Дворана костију.

По богатству и разноврсности пећинског накита Бања Стијена је једна од најљепших пећина Републике Српске. Заступљен је атрактиван пећински накит који сачињавају бигрене каде, саливи, сталактити, пећински стубови, а као посебно интересантна врста истиче се „пећинско млијеко” које се налази на крају улазног канала.

Остаци пећинског медвједа пронађени су и у Говјештици и Бањa Стијени.

Пејзажне вриједности су највидљивије са неколико видиковаца са ивица површи који пружају поглед на најмаркантију црту рељефа заштићеног подручја – клисурасто-кањонску долину ријеке Праче. Јак утисак на посјетиоце оставља и сам приступ и кретање заштићеним подручјем дуж Праче, некадашњом ускотрачном пругом и пролазак кроз двадесетак тунела. Визуелни ефекат уз адреналински доживљај представља преходавање ријеке Праче ради приступа пећинама Говјештици и Бањa Стијени, као и савлађивање првог језера Говјештице помоћу чамца.

Захваљујући великим димензијама и облику клисурасто-кањонске долине Праче, различитим експозицијама и специфичним микроклиматским условима, створени су предуслови за развој бројних значајних станишта те бројних врста биљака и животиња.

На основу теренских истраживања и постојећих литературних стручних и научних података на испитиваном подручју дијела кањона Праче које припада Републици Српској регистровано је присуство 714 биљних таксона. Присуство значајаног броја ендемичних и реликтних врсте у кањону Праче одређује његов рефугијални карактер, и чини га центром флористичког, вегетацијског и екосистемског биодиверзитета. Ендемичној групи припада око 66 таксона.

С обзиром да ријека Прача у свом кањонском дијелу се одликује карактеристика вода горњег тока и као такву је настањују три врсте риба: поточна пастрмка, липљен и пеш. Све установљене врсте риба у кањону ријеке Праче представљају индикаторске врсте чисте и квалитетне воде.

Током истраживања, укупно је регистровано 85 врста птица. Од укупног броја, чак 13 врста налази се на Додатку I Директиве о птицама, док према Бернској конвенцији 61 врста има статус строго заштићене врсте, 18 врста је заштићено а само 6 врста није обухваћено овом конвенцијом. На подручју платоа планираног заштићеног подручја највећи број врста птица (45 врста) регистрован је на простору Батовског поља. Ово поље, као највеће отворено станиште са ливадама и пашњацима, има изузетан значај за гнијежђење или исхрану великог броја врста.

Од сисара забиљежено присуство 13 врста, као и анкетним истраживањем гдје су још добијене информације о четири врсте, до одређене таксономске категорије. Од свих пронађених врста, видра има највећи степен угрожености у Републици Српској (по Закону о ловству РС, Црвеној листи РС и IUCN-овој Црвеној листи). Мрки медвјед има 28 % учешћа у истраживаном подручју, у односу на бројност у цијелом ловишту, што је веома значајно процентуално учешчће на тако релативно малом простору.