На јавном увиду Приједлог oдлуке о проглашењу Споменика природе “Цврцка”
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавјештава јавност да је на Порталу Владе Републике Српске објављен Приједлог одлуке о проглашењу Споменика природе „Цврцка“ и Студија заштитe. Ово министарство спроводи поступак јавног увида који ће трајати 30 дана од дана објављивања. Истовремено, Општина Кнежево, на чијој се територији налази локалитет, омогућиће заинтересованој јавности увид у документе на огласној табли у згради Административне службе општине у истом временском периоду.
Документи су доступни на адреси: https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/PAO/Pages/Javni_uvid_-_zastita_prirode.aspx
Студију заштите дијела долине ријеке Цврцке на територији Општине Кнежево у категорији „споменик природе“ израдио је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Иницијативу за заштиту поднијело је Планинарско друштво „Виленска врела“ из Кнежева, а Завод је Студију заштите израдио на основу података прикупљених током теренских истраживања која су обављена 2021. и 2022. године, те резултата насталих у оквиру пројекта овог планинарског друштва. Површина подручја предложеног за заштиту износи 557,83 ha са утврђеним режимом заштите II (20,76 ha) и III степена на остатку подручја. Приједлогом Одлуке о проглашењу Споменика природе “Цврцка” планирано је да ће управљање подручјем бити повјерено ЈПШ “Шуме Републике Српске”, Шумском газдинству “Чемерница” Кнежево.
Предвиђено је да се споменик природе „Цврцка” стави под заштиту ради очувања репрезентативних хидролошких, геоморфолошких, хидрогеолошких, биолошких и пејзажних обиљежја. Основну вриједност подручја чини ријека Црвцка која је у већем дијелу заштићеног подручја усјекла дубоку долину, тако да на појединим дијеловима има клисурасто-кањонасте карактеристике. Најзначајнији развој је низводно од ушћа Виленских врела, гдје лијева долинска страна достиже дубину од око 600 m.
Цврцка и њене притоке представљају репрезентативан примјер почетне фазе развоја уздужног профила са много прегиба, слапова и водопада. Нарочито се истиче водопад Виленска врела на седреном одсјеку десне притоке Цврцке са висином од 60-70 m. Неусаглашен уздужни ријечни профил Цврцке потврђује пад ријечног тока који у обухвату износи преко 36 ‰, док је код њених притока пад и већи. Паду ријечног тока највише доприносе водопади висине од десетак метара попут оног на Дубоком потоку до неколико десетина метара попут Виленских врела, затим слапови од којих је најпрепознатљивији Скакавац на Цврцки, те бројни брзаци, од којих се истиче Опаки вир. Све ове појаве имају и велику пејзажно-амбијенталну вриједност, с обзиром да се одликују изузетном естетитиком и атрактивношћу. Пејзажној вриједности доприноси и клисурасто-кањонаста долина Цврцке која на појединим дијеловима има кривудави облик. На мозаичност подручја утиче велика покривеност шумском вегетацијом, која је само на појединим мјестима огољена тако да се види прошараност оштрим облицима кречњачке стијенске масе. Ток Виленских врела се издваја и по категорији ријеткости појаве, с обзиром да се укупном дужином од око 110 m, убраја мећу најкраће сталне токове.
Заштићено подручје одликује природни предио специфичних карактеристика и у значајној мјери очувани екосистеми, унутар којих је присутна карактеристична вегетација са истакнутим биљним ендемима, а такође и фауна која показује разноврсност у односу на присутне типове станишта. Рефугијални карактер клисурасто-кањонске долине Цврцке условио је развој реликтних и ендемичних биљних заједница, а током истраживања регистрована су 334 таксона васкуларних биљака детерминисаних до нивоа подврсте. Четири таксона су ендемична за Балканско полуострво (Campanula hofmannii (Pant.) Greuter & Burdet, Iris pallida subsp. illyrica (Tomm. ex Vis.) K.Richt., Pseudofumaria alba subsp. leiosperma (P.Conrath) Lidén, Seseli kochii Breistr.), док је у Републици Српској под строгом заштитом 8, а под заштитом 6 таксона.
Виленска врела станиште су новоописаних врста бескичмењака, чланова заједнице макрозообентоса, пужева врсте Belgrandiella bozidarcurcici Glöer & Pešić, 2014, пијавица врсте Dina sketi Grosser & Pešić, 2014 и трихоптера врсте Drusus crenophylax Graf & Vitecek, 2015, а даљим истраживањима ће се утврдити да ли је ријеч о стеноендемима слива Цврцке. Укупно је у овом сливу забиљежено 120 таксона који су чланови макрозобентоса. Поред тога, забиљежене су 74 врсте дневних и 44 врсте ноћних лептира (мољаца), те 73 врсте птица, од којих су многе ријетке и угрожене врсте, попут сивог сокола (Falco peregrinus), даурске ластавице (Cecropis daurica), орла змијара (Circaetus galicus), сурог орла (Aquilla chrysaetos) и уралске сове (Strix uralensis). Врло значајан је налаз поточне жабе (Rana graeca), која је категорисана као строго заштићена дивља врста и Натура 2000 врста.
Цијело подручје, просторно уобличено у природном оквиру који му омогућава цјеловитност и препознатљивост основних вриједности, одликује веома висок степен изворности и велика очуваност, стога је очување у оваквом облику један од главних циљева заштите.
Фотографије:
Претрага
Најновије вијести
- Јавно оглашавање ЕЛАБОРАТ О УТВРЂИВАЊУ НЕПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА – ЗГРАДА ЦРКВЕНОШКОЛСКЕ ОПШТИНЕ У ГРАДИШЦИ У КАТЕГОРИЈИ ОСТАЛА КУЛТУРНА ДОБРА
- Завршна манифестација пројекта „Подршка рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа – Панчићева оморика (Picea omorika)“
- Подводна фауна и флора као мотив поштанских марака
- У примјени нови Закон о заштити природе
- Јавно оглашавање Елабората о утврђивању “Цркве Успења Пресвете Богородице” манастира Добрун културним добром од изузетног значаја
Категорије
- Културно-историјско насљеђе (30)
- Остало (1)
- Природно насљеђе (85)