Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавјештава јавност да је на Порталу Владе Републике Српске објављен Приједлог одлуке о проглашењу Споменика природе „Црвене стијене“ и Студија заштитe. Ово министарство спроводи поступак јавног увида који ће трајати 30 дана од дана објављивања. Истовремено, Општина Пале и Општина Соколац, на чијим се територијима налази локалитет, омогућиће заинтересованој јавности увид у документе на огласној табли у згради Административне службе општина у истом временском периоду.

Документи су доступни на адреси: https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/PAO/Pages/Javni_uvid_-_zastita_prirode.aspx

Студију заштите – стручну основу којом се дио западног обода планине Романије предлаже за заштиту под називом Споменик природе „Црвене стијене“ израдио је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Иницијативу за заштиту поднијело је Планинарско друштво „Гласинац“ из Сокоца, Општина Соколац је финансирала мултидисциплинарна истраживања, док је Завод урадио координацију поменутих истраживања. Површина подручја планираног за заштиту износи 15,1 ha са утврђеним режимом заштите III степена. Подручје обухвата дијелове општина Пале и Соколац, које се налазе у саставу Града Источно Сарајево. Приједлогом Одлуке о проглашењу Споменика природе “Требевић” планирано је да ће управљање подручјем бити повјерено ЈПШ “Шуме Републике Српске”, шумском газдинству “Јахорина” Пале и Шумском газдинству “Романија” Соколац.

Предложено је стављање Споменика природе „Црвене стијенеˮ под заштиту ради очувања репрезентативних и атрактивних геоморфолошких и пејзажних особености овог подручја. Најмаркантнији облик рељефа су саме Црвене стијене као репрезентативан примјер широких чела навлака масива Романије која су рељефно истакнута претежно вертикалним стјеновитим литицама високим преко 100 m. Подножја овог готово континуираног ланца кречњачких одсјека који оивичавају плато Романије према југу и западу, прекривена су непрекинутим сипарским конусима, а импозантни колувијални застори представљају вриједан елемент георазноврсности. Својим обликом, висином и оштрином истиче се средишња литица а ова и остале углавном голе и неприступачне литице представљају типичне облике у развоју љутог карста овог подручја.

Мозаичности и разноврсности подручја доприноси вегетација с обзиром да Црвене стијене представљају репрезентативан узорак вегетације карбонатних стијена, сипара, гребенских травњачких вјетрометина горског појаса, те припадајуће шумске вегетације, која стоји на прелазу између  централних и унутрашњих Динарида. Од појединачних стабала, истичу се бреза (Betula pendula) испод сипара, која је необичне грађе, коре и станишта те црни бор (Pinus nigra), изузетног положаја на литици, хабитуса и станишта. Теренским истраживањима овог просторно малог подручја регистровано је 300 таксона васкуларних биљака детерминисаних до нивоа подврсте, од којих је 10 ендемично за Балканско полуострво.