Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију обавјештава јавност да је на Порталу Владе Републике Српске објављен Приједлог одлуке о проглашењу Парка природе „Требевић“ и Студија заштитe. Ово министарство спроводи поступак јавног увида који ће трајати 30 дана од дана објављивања. Истовремено, Град Источно Сарајево, на чијој се територији налази локалитет, омогућиће заинтересованој јавности увид у документе на огласној табли у згради Административне службе града у истом временском периоду.

Документи су доступни на адреси: https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/PAO/Pages/Javni_uvid_-_zastita_prirode.aspx

Студију заштите – стручну основу којом се подручје планине Требевић и клисурастих долина Паљанске и Мокрањске Миљацке у зони њихових саставака у ријеку Миљацку предлаже за заштиту под називом Парк природе „Требевић“ израдио је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Иначе, иницијативу за заштиту 30. јуна 2021. године поднио је Град Источно Сарајево, који је финансирао мултидисциплинарна истраживања подручја, док је Завод урадио координацију поменутих истраживања и израду Студије заштите. Теренска истраживања су спроведена у неколико наврата током 2021. и 2022. године, а током овог периода одржан је и низ састанака са заинтересованим странама и корисницима простора. Студија, чији садржај је прописан чланом 62. Закона о заштити природе (“Службени гласник РС” бр. 20/14) урађена је у веома кратком временском периоду, уз максималну ангажованост запослених у Заводу.

Треба напоменути да је заштита овог подручја планирана просторно-планским документима Републике Српске и Града Источно Сарајево.  У обухвату предложеног парка природе некада су била заштићена два природна добра. Наиме, 1955. године, Земаљски завод за заштиту споменика културе и природних ријеткости Босне и Херцеговине је донио два засебна рјешења о заштити Клисуре на Миљацки од Пала до Козије ћуприје и Каменог свода на ријеци Миљацки испод села Довлићи. Клисура на Миљацки од Пала до Козије ћуприје је заштићена рјешењем бр. 1091/57 као природна ријеткост, док је Камени свод на ријеци Миљацки (тзв. прераст) заштићен рјешњем бр. 1101/55 као природна геоморфолошка ријеткост. У архиви Завода налазе се само евиденциони картони.

Предложено је да се Парк природе „Требевићˮ стави под заштиту у циљу заштите различитих природних елемената, очувања природног састава и цјеловитости екосистема, очувања карактеристичних обиљежја пејзажа, односно у сврху очувања укупне геолошке и биолошке разноврсности. Подручје обухвата дијелове општина Источни Стари Град, Пале и Источно Ново Сарајево, које се налазе у саставу Града Источно Сарајево, на површини од 5 036,37 ha. Утврђен је двостепени режим заштите, тако да је на 15 % површине заштићеног подручја издвојен режим заштите II степена који односи се на клисурасте долине Паљанске и Мокрањске Миљацке, док се на осталим површинама примјењује режим заштите III степена. Приједлогом Одлуке о проглашењу Парка природе “Требевић” планирано је да ће за потребе управљања парком природе Град Источно Сарајево основати јавну установу са сједиштем у Источном Сарајеву.

Основну вриједност и најмаркантнију црту рељефа чини планина Требевић која са састоји од неколико гребена средње висине, уколико се пореди са вишим планинама у свом окружењу. Требевић одликује изузетна морфолошка разноврсност због изражених тектонских покрета, смјене  геолошке подлоге различитих својстава као и различитих врста ерозионих процеса. Високи кречњачки гребени су претежно оштри и назубљени, а удолине између њих углавном благо заобљене. Подручје је обиљежено и контрастом између југозападних падина планине које су стрмије, кршевитије и углавном огољене, и заклоњенијих, сјевероисточних падина које су шумовитије и са углавном блажим облицима рељефа који мјестимично прелазе у мање заравни. Изузетном атрактивношћу и пејзажном вриједношћу истичу се проширења Брус и Довлићи, који су захваљујући релативно благим природним условима погодни за одмор и рекреацију. Близина великих урбаних цјелина и претежно планинска клима погодоју развоју излетничко-рекреативне функције парка природе. Карактеристика овог подручја којом пејзаж добија на мозаичности јесте значајна покривеност шумом и  представља типични покривени карст или мерокарст. Са друге стране тријаски кречњаци су заслужни за атрактивне пејзаже Требевића на којима доминира стијенска маса и који предјелу мјестимично дају алпски изглед.

Морфолошкој разноврсности заштићеног подручја допринијеле су дубоко усјечене, клисурасте долине Миљацке, односно њених саставница Паљанске и Мокрањске Миљацке које чине природну границу између Требевића и Романије. Долинске стране ових ријека на појединим мјестима се издижу скоро вертикално, стварајући тешко проходан кањон. Најдубљи развој клисуре од 470 m релативне висине забиљежен је на дијелу долине Паљанске Миљацке прије састава са Мокрањском Миљацком. Изузетно вриједан објекат геонасљеђа и најзначајнији површински облик карстног рељефа представља прераст у клисури Паљанске Миљацке, који се налази у атару села Радоњићи, у близини ушћа Бистрице. Забиљежени су и други површински и подземни карстни облици попут пећина, јама, вртача и понора. Извори су доста бројни, а најчешћи се јављају на контакту верфенских слојева и средњетријаских кречњака.

Специфичне еколошке прилике су условилe развој посебне флоре и вегетације. На основу литературе и истраживања, флору Требевића са кањоном и клисуром Миљацке изграђује 1 030 такса специјских и инфраспецијских категорија, што чини око 20 % укупног броја врста заступљених у флори Босне и Херцеговине. Ендемичне биљне врсте су значајно заступљене. Врсте које припадају овој групи су ограниченог рапрострањења. Многе од ових врста имају реликтни карактер тј. у доба глацијација су  нашле уточиште управо укањону Миљацке.  У највећем проценту  су заступљене у пукотинама кречњачких стијена и на сипарима, а њихова бројност опада према сувим камењарима, горским и субалпским ливадама. То су углавном субендеми распрострањени на већим географским цјелинама (динарски, балкански, балканско-апенински, балканско-алпски). Међу ендемичним врстама доминирају мезоендеми, док се стеноендемичне врсте јављају у форми инфраспецијских категорија. Због значајаног доприноса разноврсности укупне флоре наше државе ендемичне и реликтне врсте  кањона Миљацке заслужују посебно мјесто у конзервацији пррироде.

Јединственост и атрактивност овом подручју даје траса некадашње пруге уског колосијека из времена Аустроугарске која прати највећи дио тока Паљанске Миљацке и одликује је велики број тунела, мостова и подзида.