Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа надлежан је за издавање дозвола за истраживање природе којом се утврђују услови истраживања и односи се на сва физичка и правна лица, у складу са одредбама члана 91. Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, 20/14). Обавеза истраживача је, између осталог и достављање извјештаја о истраживању по њиховом завршетку, што је прилика за прикупљање података.

Позитиван примјер сарадње, која је по свом обиму прерасла законом прописане обавезе, јесте сарадња Завода са Oдјељењем за биологију Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани, Словенија (SubBioLab) и Центром за крш и спелеологију (ЦКС) из Сарајева. Наиме, истраживачи ових правних субјеката врше детаљна биоспелеолошка истраживања у сливу ријеке Требишњице, у склопу пројекта SubBIOCODE. Пројекат, финансиран од стране „Critical Ecosystem Partnership Fund“ (CEPF), започет је у септембру 2019. и планирано је да траје до маја 2022. године.

Током рада на подручју Републике Српске, истраживачи SubBioLab-а и ЦКС-а су у сталној комуникацији са стручним тимом Завода, нарочито по питању инвентаризације пећинске фауне и размјене података. Постигнут је договор да подаци са ових истраживања буду представљени у оквиру Информационог система заштите природе http://e-priroda.rs.ba/.

Опширније о  пројекту

Динариди представљају систем планина и глобални су hotspot (врућа тачка односно жариште) подземног биодиверзитета. Пружају се од Словеније и залазе на територију Албаније, са двије нарочито богате подрегије: сјеверозападна и југоисточна, која укључује и дијелове на југоистоку Босне и Херцеговине. У овом дијелу регије подземни живот укључује и врсте јединствене са еволуцијског, еколошког и конзервацијског аспекта. Подручје Поповог поља настањује највећи пећински кичмењак, водоземац, Proteus anguinus (човјечја рибица), једна од ријетких пећинских шкољки Congeria kusceri, те пећински многочетинаш Marfugia cavatica. И док су ове врсте широко распрострањене по Динаридима, велика већина других подземних врста су динарски ендеми, међу којима су и неке познате са само једног локалитета – стеноендеми.

Нажалост, подземни биодиверзитет је угрожен због активности на површини – промјене режима тока ријека или њихово каналисање тек су неки од примјера. Успјешна заштита и подизање свијести о важности подземних станишта у великој мјери зависе о постојећем знању и могућности приступа постојећим подацима.

Један од главних циљева пројекта SubBIOCODE је прикупљање података о распрострањењу подземних организама, што може бити захтјеван задатак. Животиње које живе у пећинама обично су ријетке и тешко доступне. Многе од њих изгледају веома слично и могу се детерминисати само помоћу додатних молекуларних анализа. Још један важан дио пројекта је развој корисничке платформе за приступ бази података о подземним врстама у региону – SubBIOCODE Database. Осим података о локалитетима, ова база ће садржавати и ДНК кодове како би олакшала идентификацију неких подземних врста. Резултат пројекта ће бити и израда листе врста приоритетних за заштиту. Веома важан дио је едукација истраживача, студената, спелеолога и свих љубитеља природе, као и владиног сектора, а све у циљу да се олакша доношење одлука о заштити природе које се заснивају на темељима неспорних доказа.

Пројекат је, како је већ наведено, тренутно у реализацији а текуће активности могу се провјерити на пројектној страници http://subbiocode.net/, а ускоро и путем портала SubBIOCODE, чије покретање је најављено у наредном периоду.

Напомена: аутори су наведени на свакој фотографији