Прашумом се назива шума на коју човјек није имао утицаја, она која се од свог почетка развија потпуно природно. Основна вриједност прашума огледа се у томе што су то нетакнути, очувани и јединствени шумски екосистеми, подручја неизмијењених природних одлика намијењена искључиво очувању изворне природе, еколошке равнотеже, али и научним истраживањима којима се не нарушавају основна обиљежја и вриједности. Прашуме пружају дом многим биљкама и животињама и имају важну улогу у стабилизацији регионалне и климе на глобалном нивоу, те штите од поплава, суше и ерозије.

Иако су током историје били многобројни, данас су због своје ријеткости ови природни драгуљи подвргнути строгој заштити. Република Српска има три прашумска резервата на површини од око 2 000 ha. Прашумски резерват Перућица има површину од око 1400 ha и заштићена је у оквиру најстаријег и највећег Националног парка у Републици Српској и Босни и Херцеговини – НП „Сутјеска“. Друга два прашумска резервата заштићена су у категорији „строги резерват природе“ и налазе се у југозападном дијелу Републике Српске. Строги резерват природе “Прашума Јањ” смјештен је на територији општине Шипово, док се Строги резерват природе “Прашума Лом” налази на територији општина Петровац и Источни Дрвар. Оба заштићена подручја обухватају површину од око 300 ha.

Поводом Свјетског дана прашума који се обиљежава 14. септембра, представници Завода заједно са Управљачем заштићеног подручја, Шумским газдинством “Оштрељ – Дринић”, обишли су Строги резерват природе “Прашума Лом”. У прашумисе могу пронаћи стабла букве, јеле и смрче, стара и више стотина година. Прашума Лом је идеално мјесто за студије о улози шума у глобалном циклусу угљеника с обзиром да је она једна од посљедњих нетакнутих шума у савременој Европи, а управо то је чини савршеном природном лабораторијом.

Дјеловањем човјека, у Европи су готово потпуно ишчезли прашумски екосистеми. Прашумски резервати су национални капитал и треба их чувати и одржавати, детаљно проучавати и из тога извући закључке који ће унаприједити шумарску праксу. Наше прашуме треба да буду стална брига свих стручних институција, удружења и шире јавности.