Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић одржала је данас састанак са директорима установа културе у Републици Српској након којег је изјавила да  je задовољна резултатима које су у претходних неколико мјесеци установе културе оствариле радећи у отежаним условима, те указала на неопходност дигитализације ових установа.

Тривићева је истакла да су установе културе у претходном периоду препознале значај дигиталне платформе за позиционирање својих садржаја, али и комуницирања са публиком.

“Ванредна ситуација изазвана вирусом корона указала је на значај овог сегмента у области културе. Наредну годину планирамо у пуном капацитету, надајући се да ће доћи до нормализације ситуације”, рекла је Тривићева.

Она је навела да је на састанку било ријечи и о проналажењу начина да се при Народном позоришту Републике Српске оснује Филхармонија Републике Српске.

“Наредних мјесец дана ћемо интензивно радити на изналажењу могућности, организационих и финансијских, да то реализујемо у години која слиједи”, рекла је Тривићева.

Наталија Тривић је подсјетила и да је Влада Српске на претходној сједници утврдила Нацрт закона о статусу самосталног умјетника и самосталног стручњака у култури.

Она је појаснила да овај закон представља подршку индивидуалном раду самосталних умјетника и стручњака у култури, у смислу издвајања пореза и доприноса на њихов годишњи ангажман.

“У плану за наредну годину је и доношење измјена и допуна два закона – о културним добрима и о музејској дјелатности, те ћемо прије доношења коначних рјешења укључити установе културе како бисмо унаприједили ове области у Српској и стигли до најбољих рјешења”, рекла је министар просвјете и културе Наталија Тривић

Тривићева је напоменула да, усљед ванредне ситуације изазване вирусом корона, одређене активности институција културе нису ни реализоване, док су поједине остварене у смањеном капацитету, односно поштујући све прописане мјере надлежних институција.

Она је подсјетила да је од прошле седмице омогућено да установе културе број публике ускладе са својим просторним капацитетима, те изразила наду да ће на тај начин ове установе у наредном периоду радити у олакшаним условима.

“Покушаћемо и пронаћи рјешење да Народна и универзитетска библиотека Републике Српске прошири своје просторне капацитете, како би задовољиле потребу адекватног складиштења библиотечке грађе”, рекла је Тривићева.

Директор Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Јасна Милешевић рекла је да ће дигитализација културних добара допринијети да се јавност боље упозна о објектима који су под заштитом, као и природна и културна добра.

“Циљ је да нашу културно-историјску баштину чувамо и покушамо и да их уобличимо у туристичку понуду Републике Српске”, рекла је Малешевићева.

Директор Археолошког музеја “Римски муниципиј” Скелани Свјетлана Марковић истакла је туристички потенцијал овог музеја, који се налази близу границе са Србијом, да својим значајем привуче што већи број публике.