o zavodu

Нацрт закона о Националном парку "Дрина"

ПДФШтампаЕл. пошта

 10.10.2016. ---

На Порталу Владе Републике Српске, односно Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију објављено је обавјештење о стављању на јавни увид радне верзије Нацрта закона о Националном парку „Дрина“ и  Студије за проглашење заштићеног подручја - НП "Дрина". Студију је, према одредбама Закона о заштити природе ("Службени гласник Републике Српске" бр. 20/14) израдио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа.

Документи су доступни на линку:

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/PAO/Pages/U_proceduri.aspx

Заштићено подручје налази се на територији општине Сребреница и захвата површину од 6 284, 74 хектара. Основне вриједности подручја су станишта ендемичних и реликтних биљних врста, прије свега Панчићеве оморике те клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине и њених притока. Ово подручје чини јединствени комплекс, односно дио динарске Старовлашко-рашке висије.

Клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине на појединим мјестима има одлике кањона са стрмим, вертикалним странама. Најмаркантнија је на ушћу Црног потока гдје максимална дубина кањона износи 976 метара. По својим димензијама и специфичном правцу пружања клисурасто-кањонска долина Дрине је јединствена и као таква једна од најзначајнијих ријечних долина у Републици Српској, али и у цијелом појасу Динарида. Веома значајна и маркантна је клисурасто-кањонска долина Црног потока чије извориште се налази на преко 1100 метара надморске висине и након само 6 километара тока до ушћа у Дрину савлађује пад од преко 800 метара.

Изузетној вриједности подручја доприноси присуство Панчићеве оморике (Picea omorika), која је ендемична и терцијарно реликтна врста. Некада је ова врста била широко распрострањена у Европи, а данас је њен ареал ограничен на простор око средњег тока Дрине. У Босни је распрострањена на подручју општина Рогатице, Сребренице, Фоче, Чајнича и Вишеграда. Најразвијеније популације Панчићеве оморике су присутне на више локалитета (Гостиља, Столац, Радомишља, Жепа, Гвозна), а у Србији опстаје и расте на планини Тари гдје је заштићена у оквиру Националног парка „Тара“.

Пукотине кречњачких стијена у кањону ријеке Дрине представљају станишта гдје је присутан највећи број врста ендемичног и реликтног карактера (стенохорични, мезохорични и еурихорични ендеми; палеоендеми и неоендеми; мезозојски, терцијарни, глацијални и ксеротермски реликти). Нешто мањи број је присутан на кречњачким сипарима, а незнатан број у мезофилним и хигрофилним шумама. Поред оморике значају биодиверзитета доприноси присуство ендемичне врсте дервентанског различка (Centaurea incompta subsp. derventana) која са Edraianthus jugoslavicus, Daphne malyanaи Sesleria tenuifolia граде заједнице ендемичног карактера (Edraiantho jugoslavici - Centauretum derventanae, Centaureo derventanae - Daphneetum malyanae и Centaureo derventanae - Seslerietum tenuifoliae).

Изузетан диверзитет флоре се огледа у присуству око 635 такса васкуларне флоре.

Такође, диверзитет фауне на подручју предложеном за Национални парк „Дрина“ је изузетно вриједан. Посебно значајне врсте су мрки медвјед(Ursus arctos), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и сури орао (Aquilachrysaetos)

Студија заштите Националног парка „Дрина“ резултат је мултидисциплинарног истраживања која је извршио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у периоду од 2010. до 2012. године.

drina pogled sa trnovca

фото - Клисурасто-кањонска долина Дрине, поглед са видиковца Трновац

Вијести


predavanje.JPG
5.6.2017. --- Манифестацијама у заштићеном подручју Парк-шума "Слатина" и Основној школи „Холандија“ у Слатини код Лакташа Опширније...
Bara_Tisina.JPG
1.6.2017. --- Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио је Стратегију и акциони план за заштиту биолошке разноликости Босне и Опширније...
oprema.jpg
19.5.2017. --- Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у протеклом периоду набавио је рачунарску Опширније...

sjediste

javne nabavke

topola cover1

 dozvole 6

           znak zastite prirode2

amblemvel

 

 

e-kultura1

finansiranje

informacije